jabuka oprašivanjePrekalemljivanjem određenog broja voćnih stabala podesnim sortama oprašivača mogu se ispraviti izvesne greške načinjene prilikom sađenja voćaka.

Često se dešava da jednosortni zasadi jabuka,krušaka,višanja pa i šljiva ne rađaju ili slabo rađaju. Uzrok tome je njihova samobesplodnost.Doobrazovanja i razvoja ploda ne dolazi usled nemogućnosti polena da opraši i oplodi ženski deo cveta. Zato je za obezbeđivanje redovne i obilne rodnosti neophodno obezbediti odgovarajuće sorte oprašivače.

Sve sorte jabuka, s retkim izuzecima, praktično su samobesplodne jer se pri samooprašivanju samo manjeg broja sorti mogu obrazovati plodovi i to u manjoj meri. Kod jabuka je otkriveno i nekoliko međubesplodnih grupa sorti. Obično su to istrodna sorta i njeni mutanti kao što su crveni delišes i njegovi obojeni mutanti, jonatan i njegovi obojeni mutanti, kao i materinska sorta i njeni potomci. Zato je važno da se odaberu sorte koje su najbolji partneri za najpouzdaniju oplodnju. Svaka sorta jabuke ne može da posluži kao dobar oprašivač za druge sorte. Jedan od razloga je itaj da kod jabuka postoje i tri plodne sorte, koje nemaju zadovoljavajuću klijavost polena, pa ne mogu da se koriste kao oprašivači za druge sorte.

Kod kompatibilnih sorti, posle unakrsnog oprašivanja, stvaraju se plodovi sa semenkama normalnog izgleda.

Jabuka je entomofilna, stranooplodna biljka što znači da se oprašuje i oplođuje polenom različitih sorti uz pomoć insekata. Najvažniji insekt oprašivač je medonosna pčela. Ona opraši više od 90% cvetova jabuke, a pored nje u tom značajnom poslu učestvuju i drugi insekti – bumbari, ose i muve.

Cvet jabuke i građa tela medonosne pčele prilagođeni su stranom (unakrsnom) oprašivanju. Pčela sleće na cvetove jabuke i svojim dugačkim jezikom uzima polen i nektar iz nektarija dok je čitavo telo radilice s mnogobrojnim finim dlačicama prilagođeno prenošenju polena. Na njemu može da se nađe i do 10.000 polenovih zrna.
Pčela može u jednom minutu da poseti 10 cvetova jabuke. U povoljnim vremenskim prilikama pčele pri oprašivanju jabuke retko odlaze dalje od jednog kilometra. Pri hladnijem, vetrovitom i kišovitom vremenu pčele lete na udaljenost od 100 do 200 metara. Prema dosadašnjim iskustvima košnice u našim krajevima ne treba da budu udaljene od jabučnjaka više od 300 metara. Oprašivanje i oplođenje jabukeje najefikasnije kada su pčelinja društva udaljena od zasada 50 do 200 metara. Košnice treba da budu raspoređene po grupama da bi došlo do konkurencije oko polena među pčelama sabiračicama. U nepovoljnim vremenskim prilikama ulogu medonosnih pčela delimično preuzimaju drugi insekti koji su bolje prilagođeni takvim uslovima.

Samo jaka i zdrava pčelinja društva mogu da budu uspešna u oprašivanju cvetova jabuke. Najkorisnije je kad se košnice unesu u jabučnjak sa prvim cvetovima i u njemu ostanu do precvetavanja. Za to vreme u zasadu ne smeju da se koriste pesticidi koji su toksični za polen jabuke i insekte oprašivače. Žig jabuke zadržava sposobnost prihvatanja polena 4 do 6 dana, što zavisi od sorte i vremenskih prilika u toku oprašivanja. Kiša i visoka relativna vlažnost vazduha otežavaju oslobađanje polena i onemogućavaju aktivnost pčela. Polen jabuke može bez povrede da podnese temperature do -16°C, dok žig tučka izmrzava na -2°C.

Da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost, u jabučnjaku treba da budu zastupljene najmanje tri diploidne sorte koje se međusobno dobro oprašuju i oplođuju. Ako se u jabučnjaku nalazi jedna triploidna sorta, onda je potrebno da u zasadu pored nje budu zastupljene još tri diploidne sorte oprašivača koje će oprašivati tri ploidnu sortu, a oprašivaće se i među sobom.

S obzirom da je jabuka samobesplodna prilikom podizanja zasada treba pravilno izabrati vodeću sortu i sorte oprašivače. Pri izboru oprašivača treba voditi računa da sorta koja se oprašuje i sorta oprašivač približno istovremeno cvetaju, odnosno pripadaju istoj grupi cvetanja ili bar susednoj, da bi se obavilo oprašivanje i oplodnja. Kod jabuka, kao i kod ostalih jabučastih voćnih vrsta, postoje četiri grupe sorti u odnosu na vreme cvetanja. Prvu grupu čine ranocvetne sorte (kloz, starkova najranija). One cvetaju početkom aprila (8-
10 dana). U drugu grupu spadaju srednje ranocvetne sorte kao što su samered, crveni delišes i njene mutacije, starkrimson, gloster i ajdared. Treća grupa su srednje poznocvetne sorte i meću njima su: jonagold, jonatan, prima, zlatni delišes i njegove mutacije, melroz i naše autohtone (domaće) sorte-kolačara i budimka. Pozno-cvetne sorte cvetaju sredinom maja i čine četvrtu grupu sorti (rombjuti, šampanjka).
Ako dve sorte jabuke cvetaju u različito vreme oplodnja cvetova se ne može obaviti što uzrokuje jalovost.

Neophodno je da sorta koja se oprašuje i sorta oprašivač približno istovremeno počinju da rađaju, približno istovremeno sazrevaju i imaju istu dugovečnost.
Takođe, podrazumeva se da, sorta oprašivač redovno cveta i rađa svake godine. To je sortna osobina mada na nju možemo da utičemo rezidbom i proređivanjem plodova.

Sorta oprašivač treba da je diploidna i podudarna (kompatibilna) sa sortom koju oprašuje i u istoj meri otporna prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama kao glavna sorta.
Sorte koje odgovaraju tim zahtevima treba da budu pravilno raspoređene u jabučnjacima. Oprašivači treba da budu udaljeni najviše 15-20 metara od sorte koja se oprašuje. Od toga će zavisiti rodnost zasada.

Greške načinjene nepovoljnim izborom sorti oprašivača prilikom sađenja mogu se ukloniti prekalemljivanjem određenog broja voćnih stabala s podesnim sortama oprašivača. Dok ne procvetaju prekalemljena stabla ili grane jabuke,utaj zasad treba uneti grane sorti oprašivača koje počinju da cvetaju i staviti ih u burad s vodom.

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/04/jabuka-oprašivanje.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/04/jabuka-oprašivanje-300x237.jpgadminBiljegajenje biljakaPrekalemljivanjem određenog broja voćnih stabala podesnim sortama oprašivača mogu se ispraviti izvesne greške načinjene prilikom sađenja voćaka. Često se dešava da jednosortni zasadi jabuka,krušaka,višanja pa i šljiva ne rađaju ili slabo rađaju. Uzrok tome je njihova samobesplodnost.Doobrazovanja i razvoja ploda ne dolazi usled nemogućnosti polena da opraši i oplodi ženski...