vrste dijabetesaPovišeni lipidi kod obolelih od šećerne bolesti su opasniji i teže se kontrolišu. Višak holesterola i triglicerida, koji je često rezultat i loše regulisanog dijabetesa, dovodi do ubrzane ateroskleroze

Prisustvo masnoća u krvi opasnije je kod dijabetičara nego kod ostale populacije, jer povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kod dijabetičara često postoji povišen nivo LDL (lošeg) holesterola uz istovremeno prisustvo nižeg nivoa HDL (dobrog) holesterola, i vrlo često uz povišen nivo triglicerida.

Ovakav nepovoljan raspored masnoća, koji je često rezultat i loše regulisanog dijabetesa, dovodi do ubrzane ateroskleroze, a rizik da pacijenti sa dijabetesom obole od neke od bolesti srca je toliki da ih lekari već tretiraju kao osobe koje su već imale neki kardiovaskularni ispad.

– Kod dijabetičara je podjednako važno postići što bolju kontrolu šećera i masnoća istovremeno.Osobe sa dijabetesom, zbog neadekvatnog delovanja insulina imaju značajno nepovoljniji profil masnoća koji pogoduje nastanku aterogenih čestica, podložnih bržoj oksidaciji, koje lako mogu da oštete zid krvnog suda i započnu proces ateroskleroze.

Novija istraživanja su pokazala da nije samo nivo holesterola odgovoran za povećani rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, već je važan i međusobni odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola, naravno, u korist dobrog. Takođe, holesterol se u organizmu raznosi od jetre do svih ćelija organizma upakovan u nosače loptastog oblika koji se zovu lipoproteini. Pokazalo se da je važno i kakvi su “nosači” holesterola, pa osobe koje imaju dijabetes češće imaju i lošije “nosače” holesterola, a ne samo povišen nivo holesterola. Upravo ovi lipoproteini su kod pacijenata sa dijabetesom podložni određenim promenama zbog istovremeno prisutnog povišenog nivoa šećera u krvi, ali i nekih drugih procesa koji su prisutni i karakteristični za dijabetes.

Ovi lipoproteini mogu lako da oksidišu, menjaju svoju strukturu i gustinu i tako izmenjeni lako mogu da oštete krvne sudove što ubrzava aterosklerozu, odnosno nakupljanje masnih naslaga u zidu krvnog suda koje može dovesti i do njegovog zapušenja. Interesantno je da već pomenuti “dobri” holesterol (HDL) i njegovi nosači mogu kod pacijenata čak da izgube ta dobra i protektivna svojstva i da postanu jednako loši kao i LDL holesterol.

Preporučuje se da nivo LDL holesterola kod dijabetičara mora da bude niži od 2,6 mmol/l, ali ako pacijent sa dijabetesom ima izražene druge faktore rizika (gojaznost, povišeni arterijski pritisak, pušenje), ili je već preležao neki kardiovaskularni događaj (infarkt srca ili mozga) taj nivo bi trebao da bude ispod 1,8 mmol/l.

Doskoro je, kaže prof. Lalić, važilo pravilo “što niže to bolje”, ali novije studije su pokazale da, ako nije moguće postići ovako niske ciljane vrednosti holesterola, onda bi trebalo primeniti lekove kojima će se nivo LDL holesterola bar smanjiti za 50 odsto. Istovremeno, savetuje se da nivo HDL holesterola bude veći od 1,4 mmol/l, a nivo triglicerida manji od 1,7 mmol/l.

Međutim, kod dijabetesa tipa 2 nije lako postići ovako zahtevne ciljne vrednosti holesterola da bi se smanjio aterogeni rizik.

– Primena samo dijete nije dovoljna, pa se propisuju lekovi (statini) kojima će se smanjiti nivo LDL holesterola, ali uz istovremenu korekciju i drugih faktora rizika i uz postizanje dobre kontrole nivoa šećera u krvi. – Neretko pacijenti sa dijabetesom imaju povišene trigliceride koji se ne mogu korigovati ni određenim lekovima, a pri tome ne obraćaju pažnju na ishranu i regulaciju nivoa šećera u krvi koji je često razlog povišenja triglicerida.

VEĆE DOZE LEKOVA
Profesorka Katarina Lalić napominje da su dijabetičarima potrebne veće doze lekova: – Kod ovih pacijenata postoji veći rizik za aterosklerozu, nivo masnoća je viši, pa su često potrebne veće doze lekova ili kombinacija više lekova da bi se regulisao nivo lipida u krvi.

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/12/vrste-dijabetesa.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/12/vrste-dijabetesa-300x205.jpgadminZdravljePovišeni lipidi kod obolelih od šećerne bolesti su opasniji i teže se kontrolišu. Višak holesterola i triglicerida, koji je često rezultat i loše regulisanog dijabetesa, dovodi do ubrzane ateroskleroze Prisustvo masnoća u krvi opasnije je kod dijabetičara nego kod ostale populacije, jer povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kod dijabetičara često...