maslacakKao lekovita biljka maslačak (Taraxacum officinale W.) je poznat od davnina.Prvi ga spominju arapski pisci Razes i Avicena. U Evropi od 17. veka Italijani ga koriste kao povrće.U vremenima gladi, posle Napoleonovih ratova,sve je češće bio na trpezama, kao hrana siromašnih slojeva stanovništva.

Danas je to samonikla biljka koja se upotrebljava u mnogim zemljama, naročito romanskim, kao veoma cenjeno i omiljeno povrće. Predstavlja jednog od vesnika proleća. Ime roda potiče od grčke reči taraxis = zapaljenje očiju, protiv čega je biljka upotrebljavana.

Maslačak je kod nas najrašireniji korov, odnosno livadska biljka. Ima ga, inače, na svim kontinentima. Raste u velikim količinama po travnjacima, vlažnim livadama, rudinama, parkovima i vrtovima, uz puteve, staze i živice. Uspeva i na visokim planinama, ali mu je tada rozeta znatno manja. Izgled biljke veoma zavisi od ekološih uslova okoline. U poslednje vreme u Francuskoj i Italiji se gaji, a selekcionari nastoje da dobiju maslačak sa što krupnijim listovima.

Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka. Iz vertikalnog, vrlo razvijenog korena izbija rozeta od lišća polegla po zemlji. Ne ma stabljiku. Listovi su lancetasti, duboko nepravilno testerasto usečeni. Cvetna drška je gola, šuplja, nerazgranata, visoka i do 15-30 cm i na vrhu nosi zlatnožutu glavičastu cvast.

Koren maslačka

Maslačak se razmnožava semenom koje vetar nosi kao padobrane, jer su semenke vrlo lagane i imaju perjanicu.Svi delovi biljke sadrže mlečni sok i gorkog su ukusa, naročito koren.
U većini zemalja drogu čini koren maslačka (Taraxaci radix) koji je vretenast, jednostavan ili malo razgranat, smrežuran, uzduž naboran. Spolja je sivomrk, tvrd, dugačak 10-15 cm i debeo 0,3 do 1,5 cm. Mirisa gotovo nema, a ukusa je gorkog. Koren se vadi u jesen. Sadrži gorki glikozid taraksacin. U drogi nema skroba, već inulina. Inulinom je najbogatiji (do 40%) koren starijih biljaka, izvadjen u jesen.
Koren maslačka, kao i sve druge gorke droge povećava apetit i dobro deluje na varenje. U anglosaksonskim zemlja-ma maslačak je veoma omiljen blag laksans u slučaju poremećaja u varenju i pospešuje izlučivanje tečnosti iz organizma. Upotrebljava se u čajnim smešama, za izradu gorke tinkture, ekstrakta, eliksira itd. Prženi i samleveni koren i samoniklog i gajenog maslačka upotrebljava se i kao zamena ili dodatak kafi.

Osim korena u mnogim zemijama drogu čine i listovi maslačka (Taraxacifolium).
Maslačak ubrajamo među najpoznatije i prve prolećne salate. Mlade rozete slične su rozetama cikorije. Mladi listovi se beru pre cvetanja i to od kraja marta pa do maja. Stariji listovi nisu pogodni za spravljanje salate zbog velike gorčine. Biljke koje rastu u hladu sočnije su, ukusnije i manje gorke u odnosu na one koje su izložene suncu. Količina vitamina C u mladim listovima kreće se tokom proleća od 18 do 60 mg u 100 g. Takođe, listovi sadrže i 5-9 mg% karotena, 2,7% proteina, 0,7% masti i 8% ugljenih hidrata. Zanimljivo je da gvožđa u 100 grama maslačka ima oko 3,1 mg, što je više nego u spanaću.

Mladi prolećni listovi pripremaju se kao salata i često se mešaju sa rukolom, motovilcom i različitim začinima. Kod starijih listova, ubranih u vreme cvetanja, najbolje je odrezati i upotrebiti za jelo samo gomji deo listova, jer donja polovina sadrži mnogo gorkih materija. Takve je listove najbolje kuvati kao varivo, uz menjanje vode da bi se smanjila gorčina.
Prolećna kura s maslačkom deluje blagotvorno: čisti krv, podstiče metabolizam i daje snagu organizmu. Preporučuje se i sok od svežih listova maslačka, kod reume i tegoba sa jetrom i žuči.

Čaj od maslačka priprema

Čaj se priprema od 1-3 g korena na 150 ml hladne vode, kratko se prokuva i nakon 10 min procedi. Piti 3 puta dnevno pre jela.

Čaj sa maslačkom protiv kamena u žuči

Po 40 g korena maslačka i vodopije i 20 g nane izmešati. Tri supene kašike ove smeše preliti sa 500 ml provrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata i piti zatim na svaka 2 sata po jednu kašiku.

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/maslacak.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/maslacak-300x240.jpgadminBiljeKao lekovita biljka maslačak (Taraxacum officinale W.) je poznat od davnina.Prvi ga spominju arapski pisci Razes i Avicena. U Evropi od 17. veka Italijani ga koriste kao povrće.U vremenima gladi, posle Napoleonovih ratova,sve je češće bio na trpezama, kao hrana siromašnih slojeva stanovništva. Danas je to samonikla biljka koja se...