lavanda gajenjeU našim krajevima je najpoznatija i najduže se gaji prava lavanda (Lavandula angustifolia Mill.) koju još nazivamo uskolisna, medicinska ili francuska. Poznata je i širokolisna (Lavandula latifolia L.) i industrijski i ekonomski značajna hibridna lavanda (Lavandula intermedia Emeric ap. Lois.), nastala ukrštanjem prave i širokolisne.

Etarsko ulje lavande (Lavandulae aetheroleum) se vekovima proizvodi kao sastavni deo parfema, a danas je nezamenljivo u parfimerijskoj i kozmetičkoj industriji. Etarsko ulje prave lavande koristi se za proizvodnju parfema i kolonjskih voda, a jeftinije ulje hibridne lavande za sapune i kozmetičke preparate za domaćinstvo.Takodje, služi za poboljšanje mirisa nekih lekova a osušeni cvet (Lavandulae flos) popravlja miris raznih čajeva. Ulazi i kao komponenta u sastav nekih čajnih mešavina za smirenje, protiv nesanice i za jače lučenje žuči.

Cvet lavande je u većini farmakopeja priznata biljna lekovita sirovina – droga, za lečenje oboljenja nervnog sistema. Uz to, ublažava grčeve i nadimanja a upotrebljava se i kao oblog za rane. Jastučići napunjeni lavandinim cvetom stavljaju se u ormane sa garderobom kao zaštita od moljaca, a po celoj kući mogu se postaviti osušeni buketići lavande za rasterivanje komaraca, moljaca i termita.Poznato je da se lavandin cvet koristi za punjenje jastuka koji svojim mirisom doprinose boljem i lakšem uspavljivanju.

Lavanda je i veoma omiljena ukrasna biljka na okućnicama, u dvorištima, parkovima i šetalištima. Lavanda se gaji i na plantažama a pošto nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta,uzgoj lavande je veoma ekonomičan.
Lavanda je višegodišnji polužbun, koji ima odrvenjen i gusto razgranat korenov sistem koji prodire u dubinu do 4 metra. Stablo je kratko, drvenasto i od samog vrata korena veoma razgranato. U prirodnim uslovima žbun lavande je u obliku polulopte.
Visina prave lavande je 40-60 cm, prečnik žbuna je 80-140 cm. Hibridna je visoka 80-100 cm i prečnik žbuna je više od 150 cm. Cvetne grane prave lavande su jednostavne, nerazgranate i kraće u odnosu na hibridnu. Takođe, listovi prave lavande su manji i nešto dlakaviji nego hibridni. Cvetovi su sakupljeni u klasoliku cvast sa dugačkim dlakavim vretenom i karakteristične plave boje. Masa 1000 semena je 0,5-1,1 grama. Hibridna lavanda je sterilna, ne daje klijavo seme.
Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od etarskog ulja. Cvet prave lavande sadrži 0,5-1,5%, a hibridne 0,9-5% etarskog ulja. Etarsko ulje se uglavnom nakuplja u žlezdama smeštenim do same cvetne drške. Glavni sastojci ulja su linalil acetat i linalol. Prava lavanda sadrži 35-60% linalil acetata, a hibridna samo 7-16%.

Gajenje lavande

U primorskim krajevima uspešno raste, na strmim, kamenitim i siromašnim zemljištima. Etarsko ulje je visokog kvaliteta. Kako lavanda zahteva mnogo sunca i svetlosti, ako je u vreme cvetanja hladno i kišovito vreme, smanjuje se udeo etarskog ulja i za 50%. Hibridna lavanda zahteva kvalitetnije zemljište i najbolje prinose daje na dubokom i plodnom tlu sa dobrim vodno-vazdušnim osobinama.

Lavanda se ne gaji u plodoredu, jer na jednom mestu ostaje 15-25 godina. To je dug period korišćenja, a pravilnim gazdovanjem može se ostvariti znatan prihod. Prilikom izbora parcele na kojoj ćemo zasnovati zasad lavande moramo voditi računa o velikoj osetljivosti mladih biljaka na sporo rastvorljive herbicide. Zato se može saditi na mestu gde je bio kukuruz, tek posle tri godine.
Prava lavanda se razmnožava semenom ili mladim reznicama. Razmnožavanje semenom je nesiguran način proizvodnje, jer seme sporo niče i teško podnosi korove. Hibridna lavanda se razmnožava isključivo mladim reznicama.
Za destilaciju etarskog ulja lavanda se bere u toku cvetanja, koje traje 7-8 dana. Berba počinje pre punog cvetanja, da se ne bi izgubio kvalitet cveta, precvetavanjem. Prava lavanda cveta tokom juna, a hibridna u julu. Prilikom berbe treba voditi računa da se cvetna stabljika reže do ispod prvog para listova, tako da ostaci stabljike ne vire iznad krošnje grma, jer će biljka sledeće godine cvetati slabije. Nije dobro rezati ni predugu stabljiku, jer ona smanjuje kvalitet etarskog ulja. Nestručna berba znatno smanjuje kvalitet same biljke.

Berba cveta lavande traži dosta radne snage. Oštrim srpovima jedan radnik može u zasadu starom 5-8 godina, za 10 sati ručno odrezati 100-150 kg cveta prave lavande ili 300-500 kg cveta hibridne lavande. Na velikim plantažama ekonomski je opravdana samo žetva posebnim mašinama koje rade na principu pasivnih podizača ili rotirajućih čunjeva koji stiskaju masu i dovode na noževe. Mašine su vučene ili samohodne, ali su dosta skupe. Koriste se kratko vreme, a za sat mogu da obrade samo 10 do 30 ari. Isplate se samo na većim površinama i gde lavanda sukcesivno sazreva, odnosno kada je razvučen period cvetanja na oko 30-ak dana. Berba se obavlja u ranim jutarnjim časovima ili u predvečerje, zbog lakog osipanja cveta. Prinosi lavande zavise od starosti zasada.Najmanji prinos se dobija u prvoj godini gajenja, toliko malo da se ubiranje skoro ne isplati. Sa starošću zasada raste i prinos, a posle 5-6 godine se ustaljuje.
Zasad star 10-15 godina se može podmlađivati orezivanjem grana do glave korena iz kojeg izbijaju nove grane. Prosečni prinosi zasada lavande starog 5 godina za pravu lavandu iznose oko 4 t/ha svežeg cveta i 25 kg/ha etarskog ulja, a za hibridnu oko 6,5/ ha svežeg cveta i oko 65 kg/ha etarskog ulja. Od 8-10 kg svežeg cveta dobija se oko kilogram suvog cveta (droge).

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/lavanda-gajenje.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/lavanda-gajenje-300x248.jpgadminBiljegajenje biljakaU našim krajevima je najpoznatija i najduže se gaji prava lavanda (Lavandula angustifolia Mill.) koju još nazivamo uskolisna, medicinska ili francuska. Poznata je i širokolisna (Lavandula latifolia L.) i industrijski i ekonomski značajna hibridna lavanda (Lavandula intermedia Emeric ap. Lois.), nastala ukrštanjem prave i širokolisne. Etarsko ulje lavande (Lavandulae aetheroleum)...