hipofiza funkcija poremecajiPoremećaj lučenja hormona hipofize odražava se na fiinkcionisanje celokupnog endokrinog sistema i može biti uzrok brojnih oboljenja…

Funkcije našeg organizma kontrolišu dva glavna sistema -nervni i hormonski. Jedna od najvažnijih žlezda u ljudskom telu jeste hipofiza, koja kontroliše funkciju gotovo celog endokrinog sistema, a smeštena je u bazi lobanje i povezana sa hipotalamusom, delom mozga odgovornim za njen rad.

ULOGA HIPOFIZE

Iakoje veoma malih dimenzija (veličine je graška i teška svega pola grama), hipofiza ima ključnu ulogu u organizmu. Sastavljena je od dva režnja, a svaki od njih zadužen je za lučenje hormona koji kontrolišu funkciju drugih endokrinih žlezda.
Prednji režanj (adenohipofiza) produkuje šest hormona i svi oni, osim hormona rasta (HR), stimulišu štitnu i nadbubrežnu žlezdu, jajnike, testiste i mlečne žlezde da luče druge hormone neophodne za određene procese u organizmu.
Zadnji režanj (neurohipofiza) luči dva hormona koji kontrolišu izlučivanje vode (antidiuretski hormon vazopresin) i lučenje mleka, a prilikom porođaja izazivaju kontrakcije materice.

POREMEĆAJ U RADU HIPOFIZE

Ukoliko se poremeti funkcija hipofize, dolazi do raznih poremećaja i bolesti.
Pojačan rad prednjeg režnja hipofize i preterano lučenje hormona rasta u detinjstvu uzrokuju giganitizam, prekomeran rast i, posledično, niz telesnih deformacija (visina prelazi dva metra, a udovi su nesrazmerno veliki). Ukoliko se ovaj poremećaj javi u srednjoj životnoj dobi, razvija se akromegalija, hronično oboljenje koje karakterišu predimenzionirani periferni delovi tela (nos, šake, uši, donja vilica…), uvećani sinusi, zadebljanje usana i jezika, prekomeran rast kostiju, vezivnog tkiva i unutrašnjih organa (jetra, bubrezi i srce). Često nastaju i simptomi u vidu slabosti mišića, dijabetesa, sindroma karpalnog tunela (kompresija nerava). Oboljenju su podjednako podložna oba pola, a javlja se prosečno u tri do četiri slučaja na 100.000 stanovnika. Pojačano lučenje hormona obično je posledica tumora koji se javlja u specifičnim ćelijama hipofize, a može se manifestovati pojačanom sekrecijom hormona prolaktina, lučenjem mleka kod žena koje ne doje, ali i iz grudi muškaraca. To su ponekad prvi znaci koji upućuju na oboljenje hipofize. Smanjeno lučenje jednog ili više hormona hipofize takođe uzrokuje razna oboljenja. Kod dece dovodi do zastoja u rastu i seksualnom razvoju, dok se kod odraslih manifestuje u slabljenju funkcija štitne i nadbubrežne žlezde. Manjak hormona koji regulišu rad štitne žlezde uzrokuje tegobe karakteristične za slabljenje njene funkcije (pospanost, slabost, brzo zamaranje, otok kapaka, a kasnije i čitavog tela). Nedostatak hormona koji utiče na nadbubrežnu žlezdu dovodi do malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, pada krvnog pritiska, gubitka telesne težine…
Deficit hormona koji utiču na rad polnih žlezda kod žena izaziva izostanak menstruacije i neplodnost, a kod muškaraca impotenciju i smanjenje mišićne mase. Poremećaj metabolizma hormona vazopresina može uzrokovati insipidni dijabetes, teško oboljenje koje se manifestuje poliurijom (prekomernim lučenjem mokraće, čija se količina kreće od pet do čak 20 litara na dan), nokturijom (učestalim noćnim mokrenjem) i pojačanom žeđi, dok se kod dece može pojaviti i enureza (nevoljno mokrenje).

ŠTA UZROKUJE DEFICIT HORMONA RASTA?
Ako uoče veća odstupanja u rastu deteta, koja su često praćena upadljivom psihičkom nestabilnošću, roditelji treba da se konsultuju s pedijatrom endokrinologom, koji će ustanoviti šta je koren problema i preporučiti terapiju. Najčešće je u pitanju genetski poremećaj, koji, osim manjka hormona rasta, može uključivati i deficit drugih hormona hipofize. Dešava se da uzrok nije moguće ustanoviti, a u tom slučaju radi se o takozvanom idiopatskom poremećaju lučenja hormona hipofize. Ukoliko do deficita dođe u kasnijoj životnoj dobi, to je najčešće posledica bolesti i promena u području hipofize, terapije zračenjem ili operativnog zahvata.
Rast deteta i njegova konačna visina zavise od nasleđa – visine roditelja i uslova u okruženju koji (ne)dozvoljavaju da se ostvari potpun genetski potencijal. Uzroci niskog rasta mogu biti i usporen razvoj u materici, bolesti kostiju te promene u hromozomima (Tarnerov sindrom, Daunov sindrom). Hronična oboljenja bubrega, probavnih organa, srca ili pluća, kao i konzumiranje određenih lekova (steroidi, imunosupresivi) takođe mogu zaustaviti rast, ali na visinu osobe utiču i spoljašnji faktori: nedovoljna i nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti te psihički faktori (kod neke dece neprilagođenost i odbacivanje okoline mogu smanjiti lučenje hormona rasta HR). U slučaju potpunog nedostatka HR, deca imaju “lutkast” izgled lica, udubljen koren nosa, glas im je visok i gojazna su, posebno u predelu struka, dok je za dečake karakterističan mali polni organ.

DIJAGNOZA I LEČENJE POREMEĆAJA HIPOFIZE

Dijagnoza bolesti hipofize postavlja se na osnovu kliničke slike, analize nivoa hormona u krvi, rendgenskog snimanja glave, kao i snimaka na CT-u (kompjuterizovanoj tomografiji) i magnetnoj rezonanci.
Lečenje poremećaja hipofize zavisi od simptoma i uzročnika oboljenja. Mogu se primeniti simptomatska ili supstituciona terapija (nadoknada hormona), u određenim slučajevima daju se lekovi koji snižavaju nivo hormona, a ukoliko je promena uzrokovana tumorom – neophodno je hirurško lečenje.
sanportal.info

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/11/hipofiza-funkcija-poremecaji.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/11/hipofiza-funkcija-poremecaji-300x210.jpgadminZdravljePoremećaj lučenja hormona hipofize odražava se na fiinkcionisanje celokupnog endokrinog sistema i može biti uzrok brojnih oboljenja... Funkcije našeg organizma kontrolišu dva glavna sistema -nervni i hormonski. Jedna od najvažnijih žlezda u ljudskom telu jeste hipofiza, koja kontroliše funkciju gotovo celog endokrinog sistema, a smeštena je u bazi lobanje i...