gajenje zacinskog biljaNeke vrste začinskog bilja se koriste češće od drugih. Peršun i lovor se kod nas koriste od pamtiveka. Posle njih dolaze žalfija, ružmarin i timijan, a u novije vreme vlasac i taragon.Peršun, žalfija, ruzmarin i timijan su četiri začina koja se naročito mnogo gaje.Najbolje je sveže začinsko bilje koje ujedno ima i lekovita svojstva. Svaka dobra domaćica trebalo bi da ima sve ove biljke na dohvat ruke u saksijama ili bašti.

Gajenje peršuna
Peršun sa kovrdžavim lišćem (Petroselinum crispum) osnovna je začinska biljka za ukrašavanje jela, kao i dodatak supama i sosovima. Ovo je i veoma dekorativna biljka, koja može da izraste i do 20 cm.
Peršun sa ravnim lišćem (Anthriscus cerefolium) bolje odoleva ružnom vremenu pa je lakši za gajenje.Ima jači ukus od kovrdžavog i viši je i veći, zbog čega zauzima više prostora.
Peršun se najbolje sadi od proleća do kasnog leta u bogatom i dobro izdreniranom tlu, na sunčanom ili polusenovitom mestu. Seme natapajte preko noći u toploj vodi ili dobro zalijte leje pre nego što posejete peršun. Klijanje može biti sporo, pa budite strpljivi.
U kući možete držati seme u plehovima, a potom ga presaditi kad proklija. Za zimske zalihe, držite seme na prozoru, u saksiji. Dvogodišnji peršun gajite kao jednogodišnji, kako biste stalno imali lišće.

Gajenje žalfije
Žalfija je žbun koji može da dostigne 1 m. Uspeva u tlu koje se slobodno drenira i najbolje uspeva na sunčanoj strani vrta. Kulinarska žalfija ima sive listove, ali postoje i varijeteti sa ružičastim, tufnastim i žutim lišćem. Žalfiju obavezno okrešite u proleće, kako biste uklonili mrazom oštećene grančice i ponovo okrešite sredinom leta, kako bi biljke ostale čiste.Većina višegodišnjih biljaka žalfije vremenom postane drvenasta i treba je presađivati na četiri-pet godina. Rasad se uzima u avgustu, a žalfija najbolje raste baš iz rasada. Biljke nastale iz semena mogu biti različitog kvaliteta i imaju sklonost ka cvetanju, što zaustavlja proizvodnju lišća.
Ako žalfiju gajite u saksiji, zemlju obogatite kompostom ili šljunkom, kako biste biljkama omogućili slobodno dreniranje tla koje im je potrebno. Slobodno zalivajte i jednom mesečno dodajte tečno đubrivo.

Gajenje ruzmarina
Ružmarin je mediteranska biljka koja uspeva na vrelom stenovitom tlu. Listiće ruzmarina treba brati kada su mekani i savitljivi, zato što vremenom lišće postaje čvrsto i bodljikavo.
Ovo zimzeleno žbunje može izrasti dosta u visinu, u zavisnosti od varijeteta. Omogućite mu da raste na najtoplijem mestu u vrtu, na dobro dreniranom tlu, neutralnom ili alkalnom.
Zalivajte dok sasvim ne izraste, štitite biljke od hladnog vetra, jakog mraza i ne dozvolite da plivaju u vodi. Okrešite u proleće,pa ponovo posle cvetanja, kako biste podstakli bujanje biljaka.
Rasad uzimajte u proleće i leto i držite u kompostu sa šljunkom, dok ne pusti korenje. Presadite u kompost koji se slobodno drenira i izvadite kada pusti jako korenje.

Timijan gajenje
Timijan je zimzeleno malo žbunje sa tipičnim sivo-zelenim listovima na žičanom sistemu. Običan timijan se koristi za kuvanje, a takođe postoji i timijan sa mirisom limuna (Thymus citriodorus) i mnogi privlačni hibridi.
Cvetovi timijana su puni soka, što privlači pčele. Timijan dobro uspeva na dobro dreniranom tlu sa šljunkom i to na suncu – nemojte ga “pokriti” višim biljkama, jer će prestati da daje lišće. Biljka sa godinama postaje drvenasta. U saksijama ga treba gajiti sa kompostom pomešanim sa šljunkom.
Timijan se može gajiti iz semena, ali se od letnjeg rasada dobijaju jače biljke. Rasad posadite u kompost sa šljunkom i ostavite u inkubatoru-držite na vlažnom dok se ne stvori korenje. U proleće razdvojite dobijene biljke.

Vlašac gajenje
Vlašac se najbolje koristi iseckan, kao dodatak supama i jelima i spada u jednu od najkorisnijih baštenskih biljaka.Osim što je veoma aromatičan vlašac ima i dekorativnu ulogu.Ukoliko želite maksimalan ukus ne dozvolite mu da cveta ili bar poskidajte pupoljke u svakom drugom cvatu.
Lišće će ponovo izrasti, tako da se može ponovo brati. Možete ga gajiti u saksiji u sobi ili u prozoru. Posejte vlašac u proleće ili ga rasadite u jesen ili u proleće. Male biljke presadite u bogato i dobro drenirano tle.

Taragon
Postoje dve vrste taragona: francuski i ruski. Francuski taragon se koristi zbog svog širokog, mesnatog lišća i nežnog ukusa kao anis. Ruski taragon ima usko lišće koje, mada je otpornije, može biti gorko. Francuski taragon može da preživi većinu zima, ukoliko je u zaklonu, a obe vrste uspevaju na plodnom, dobro dreniranom tlu na suncu. Na vlažnom ili teškom tlu, gajite biljke u podignutim lejama, kako biste potpomogli dreniranje. Sadite biljke na udaljenosti od po 40 cm.
Rasađujte ga u jesen ili proleće, ali, u svakom slučaju, vodite računa da se krhko korenje ne pokida.
Napomena: Običan peršun, peršun sa kovrdžavim lišćem, vlasac i taragon čine tradicionalnu francusku mešavinu poznatu po imenom “fines herbes”, tj. “fini začini”.

loading...
https://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/12/gajenje-zacinskog-bilja.jpghttps://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/12/gajenje-zacinskog-bilja-300x249.jpgadminBiljegajenje biljaNeke vrste začinskog bilja se koriste češće od drugih. Peršun i lovor se kod nas koriste od pamtiveka. Posle njih dolaze žalfija, ružmarin i timijan, a u novije vreme vlasac i taragon.Peršun, žalfija, ruzmarin i timijan su četiri začina koja se naročito mnogo gaje.Najbolje je sveže začinsko bilje koje...