hmelj2Nije lako za sopstvene potrebe odgajati hmelj u bašti. Pa ipak, fmožete pokušati i ukoliko ga bu-fravilno negovali, naredne jeseni ćete imati sopstvene šišarice hmelja.

Najčešće sorte hmelja za uzgoj

Polarni crveni hmelj

Ber – gaji se od 1995. godine
Sladek – gaji se od 1995. godine
Premiant – gaji se od 1996. godine
Agnus – gaji se od 2001. godine

Kada je hmelj u pitanju, može se slobodno reći da je Češka u tom pogledu velesila. Ova biljka je tu počela da se gaji negde u XII veku, a već 200 godina kasnije je hmelj iz ovih krajeva razvožen u druge zemlje. Današnji hmelj, koji se gaji na ogromnim površinama i služi i za upotrebu u industriji, je u stvari preoplemenjena prvobitna divlja sorta. Postoje dva osnovna tipa hmelja -Crveni i Zeleni („Červenak” i „Zelnak”) koji su ime dobili, naravno, po boji stabljike.

Prema trajanju vegetativnog perioda hmelj se deli na: rani, polarni i kasni. U Češkoj se skoro isključivo gaje crvene sorte, jer su obično kvalitetnije, a za industriju piva su bolje i iskoristljivije. Zelene sorte imaju,
istina, veće prinose, ali nažalost na uštrb kvaliteta, što je naravno loše kada je u pitanju proizvodnja tradicionalnog češkog piva. Vi, međutim, možete izabrati sortu koja se vama dopada. Najbolje je da se prethodno posavetujete sa stručnjakom ili da hmelj nabavite u nekom od tih uzgajališta.

Uzgoj hmelja uslovi

Da bi hmelju kod vas bilo prijatno, neophodno je da ispunite nekoliko zahteva. Onaj najvažniji je, naravno, toplota, jer hmelj bolje uspeva u toplijim krajevima. Sledeći zahtev je dovoljno vlage i strujanja vazduha. To je neophodno, naročito u vreme rasta biljke, znači od maja do polovine jula. U vreme cvetanja i formiranja glavica je, naprotiv, bitno da vreme bude toplo i suvo. Najpovoljnija zemlja za hmelj su permske crvenice koje se upravo nalaze u oblasti Žateca, Češka Republika, jer sadrže dosta gvožđa, mangana i drugih metala. Dobra je i srednje teška, duboka, rastresita, kalorična i propusna zemlja, dobro snabdevena humusom, hranljivim materijama i kalcijumom. Idealno je da je blago kisela, do neutralna. Zemlja bi pre sađenja hmelja trebalo da se idealno nađubri stajskim đubrivom. U tom slučaju će hmelj bolje uspevati.

Razmnožavanje

Hmelj se razmnožava vegetativno, pomoću izdanaka koji se dobijaju rezidbom sa prošlogodišnjih podzemnih delova stabljike. Sa oba kraja se obrade glatkim, centimetar dugim rezovima. Hmelj se potom ručno sadi u udubljenja ili brazde. Rast hmelja se može podstaći dodatnim đubrenjem, idealno je prirodnim, a ne hemijskim đubrivom.

Neželjene štetočine

U najrasprostranjenije štetočine spadaju • Tetranychus urticae i Phorodon humul. Kao prirodna pomoć se može upotrebiti zalivanje preparatom od koprive, i to dobro natopiti zemlju i eventulano isprskati biljku. Ukoliko to ne bude delovalo, onda se mora upotrebiti hemijska zaštita biljke, što baš i nije poželjno, s obzirom na to da hmelj želimo da koristimo u svrhu leče-nja. Neka nam je za utehu da navedene štetočine najčešće deluju u toplim i suvim
godinama. Kada se radi o bolestima, biljku može napasti hmeljna buđ, koja se javlja već u rano proleće. Prepoznaje se po tome što hmelj ne uspeva, loše raste, a na listovima i lozi se stvaraju oospore.

Vreme berbe

Optimalno vreme za berbu je lako prepoznati – šišarice su zatvorene, a pri pritisku elastične. Svetio zelene su boje i imaju tipičan miris hmelja. Berba počinje najranije u poslednjoj nedelji avgusta, odnosno u prvoj nedelji septembra. Hmelj koji se ubere pre ili posle ovog perioda neće biti onako kvalitetan, kako bi trebalo. Ubrani hmelj je potom neophodno što pre osušiti. Temperatura sušenja ne srne da pređe 40°C i sušenje se mora brzo obaviti. Idealna je i umerena promaja. Hmelj se posle sušenja lako drobi, tako da se s njim mora veoma pažljivo postupati. Čuva se u papirnim ili jutanim kesama i drži na tamnom i suvom mestu.

Oprez

Veliku pažnju bi trebalo da obratite alergiji – naročito prilikom berbe hmelja, jer kontakti sa biljkom mogu izazvati alergiju koja se najčešće manifestuje upalom sluzokože očiju, nosa i bronhija. Kada se hmelj osuši, ovaj rizik drastično opada. A ko bi trebalo da izbegava hmelj? Pacijenti kod kojih je dija-gnostikovana depresija, zatim trudnice majke koje doje.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2015/01/hmelj2.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2015/01/hmelj2-300x232.jpgadminAgroNije lako za sopstvene potrebe odgajati hmelj u bašti. Pa ipak, fmožete pokušati i ukoliko ga bu-fravilno negovali, naredne jeseni ćete imati sopstvene šišarice hmelja. Najčešće sorte hmelja za uzgoj Polarni crveni hmelj - Ber - gaji se od 1995. godine - Sladek - gaji se od 1995. godine - Premiant - gaji se...