Prvo odvajanje deteta od roditelja i kuće, uglavnom zbog rekreativnog boravka u dečjim odmaralištima sa vršnjacima iz vrtića, veliki je šok i za roditelje i za decu. Mališani sa nestrpljenjem iščekuju polazak u avanturu, ali su istovremeno sumnjičavi šta ih tamo gde putuju čeka i kako će se snaći bez podrške oca ili majke. Roditelji brinu da li će sve biti u redu, da se ne povrede ili razbole i da li će vaspitači uspeti da „ukrote” nestašnu grupu mališana.

Predškolci. Iskustva pokazuju da deca već sa četiri, pet godina mogu da putuju na kraći odmor bez roditelja, ali se ipak preporučuje da se grupna putovanja organizuju za decu predškolskog uzrasta, jer su samostalnija i ne zavise toliko od vaspitača.Predškolci mogu sami da se presvuku u suvu odeću posle boravka na snegu, a ukoliko vaspitač treba sve da ih presvuče, to zahteva vreme, što znači da će neka deca kraće, a neka duže biti u mokrim odelima. U svakom slučaju, ako vaspitači procene da su deca iz njihove grupe spremna da ih vode na putovanje, budite sigurni daje to zaista tako.

Autoritet. Vaspitač je za dete prva osoba iz okruženja koja predstavlja autoritet van porodice (treći roditelj). To je ujedno i značajan izvor identifikacije za dete, emotivno uporište, autoritativni uzor. Prva iskustva intelektualne i socijalne sfere dete stiče u odnosu sa vaspitačem. Zbog toga se deca pored vaspitača osećaju potpuno sigurno i bezbedno, što pruža mogućnost da se ona bez većih problema odvoje od roditelja i idu na putovanje sa drugarima iz vrtića.

Znak. Odlazak na putovanje može da se planira tek kada je dete dobro adaptirano na vrtić i kada nema problema da se odvoji od roditelja. Pokazatelj da je dete spremno za ovakvo iskustvo jeste svakako i njegova želja da putuje, kaže naša sagovornica.
Vaspitači obično razgovaraju sa roditeljima o tome kako će izgledati boravak dece u prirodi, što im omogućava da pripreme decu za ono što predstoji. Važno je da im kažu šta ih sve očekuje-kada uđu u autobus, kada stignu u hotel, šta će sve raditi, u čemu će uživati. Razgovor treba da ima prijatnu konotaciju. Bez obzira da U roditelji imaju neku strepnju zbog odvajanja, to deca ne bi trebalo osete.

Brige. Nekada roditeljima teže pada odvajanje nego deci, zato što brinu da li će sve biti kako treba. O tome treba da razgovaraju sa vaspitačem, jer smiren roditelj je najbolja podrška detetu u svakoj situaciji, pa i kada je reč o grupnom putovanju. Osim toga, o putovanju vaspitači razgovaraju sa decom iz grupe i dobro znaju sa kojom decom treba dodatno porazgovarati i sigurno će roditeljima skrenuti pažnju ako procene da je za njihovo dete još rano da ide na put bez roditelja. Ukoliko dete nije spremno za putovanje bez mame i tate, to nije znak da postoje neki problemi. Deca su različita i tu različitost treba poštovati. Znači, roditelji ne treba da insistiraju da dete po svaku cenu ide na takozvani boravak u prirodi sa grupom iz vrtića.

RAZGOVORI NA DALJINU

Kada su deca sa vaspitačem na putu obično vaspitači odrede termin kada roditelji mogu da pozovu i interesuju se za dete. Ne preporučuje se da deca nose mobilne telefone i da ih roditelji zovu. Ukoliko vaspitač proceni da je važno da se neko dete čuje sa roditeljima, to će da obezbedi.
U svakom slučaju, zivkanje dece mobilnim telefonom pre će da ih uznemiri nego smiri. Uznemireno dete vaspitači znaju da umire i retko se desi da je potreban poziv roditeljima. Jedino u slučaju da se dete razboli opravdano je i neophodno da roditelji dođu po dete, jer će mu oporavak u kućnim uslovima više prijati.

loading...

loading...
adminDuh i teloPrvo odvajanje deteta od roditelja i kuće, uglavnom zbog rekreativnog boravka u dečjim odmaralištima sa vršnjacima iz vrtića, veliki je šok i za roditelje i za decu. Mališani sa nestrpljenjem iščekuju polazak u avanturu, ali su istovremeno sumnjičavi šta ih tamo gde putuju čeka i kako će se snaći...