osnove organske poljoprivredeSigurno ste slušali o organskoj poljoprivredi. Zvuči vam primamljivo. Probali biste, u svojoj bašti? Ali, kako da počnete?

Zemljište ja osnova

Zemljište je osnov organske proizvodnje. Prirodno, ono je izuzetno bogato raznim vrstama živih organizama, od mikroorganizama (bakterije, aktinomicete, gljive…) do krupnih organizama, poput glista, koji obezbeđuju plodnost zemljišta.

To je jedini prirodni resurs koji se može obnavljati prirodnim putem, a raznim metodima čovek može popravljati njegovu životnu snagu.

Zemljište se sastoji od mineralnih materija, vode i organske materije.
Organsku materiju zemljišta čine humus, koren biljaka i živi organizmi. Živi organizmi su bakterije, gljive, kišne gliste i ostale životinje.

Gruba obrada narušava prirodnu ravnotežu

Svako agresivno obrađivanje zemljišta je grubo narušavanje života u zemljištu. Zato je potrebno izbegavati često obrađivanje, pri čemu se razbija njegova mrvičasta struktura koja predstavlja osnovni preduslov za plodnost zemljišta.

Ne preporučuje se upotreba teških mašina (sabijaju zemljište), već bi po potrebi trebalo koristiti kultivatore za površinsku obradu ili podrivače za rastresanje dubljih slojeva. Ponekad je preporučljivo čak i držanje zemljišta pod ugar (ali ne u parlogu).

Najvažnije mere održavanja zemljišta su meliorativni zahvati odvodnjavanja i zadržavanja podzemnih voda. Isušivanje zemljišta se sprečava mulčiranjem, obradom zemljišta, vetrozaštitnim pojasom i formiranjem ne prevelikih parcela.

Upoznajte svoju parcelu!

Upoznavanje sopstvenih parcela počinje sa kopanjem zemljišnih profila do dubine do koje se obrađuje i vađenjem uzoraka za hemijsku analizu na plodnost, prisutnost teških metala i ostataka pesticida.

U zavisnosti od veličina čestica razlikujemo laka i teška zemljišta. Kod lakih, peskovitih zemljišta voda se brzo gubi i isušuje, organske materije se brže razgrađuju, hranljive materije se brže ispiraju u dublje slojeve.

Teška, glinena zemljišta imaju veliku unutrašnju zapreminu, sposobnost bubrenja i slab vazdušni režim. Obrađivanje ovih zemljišta je teško, u vlažnom stanju se lepi, a u suvom ispuca.
Povećanjem humusa unošenjem organskih materija kod peskovitih zemljišta popravljamo vodni, a kod teških zemljišta vazdušni režim.

U zemljištima gde je odnos peska i gline povoljan, formiran je humus mrvičaste strukture koju ni voda ne može rastvoriti. U takvim zemljištima je u isto vreme prisutna plodnost, voda i vazduh što je najoptimalnije za ishranu biljaka, bezbedno je od erozije i površina zemljišta ne ispuca.

U celini – bolje bez mašina

Ukoliko je zemljište vlažno, ne bi ga trebalo gaziti nogama ili mašinama. Takođe, ukoliko je zemlja suva, ne bi je trebalo obrađivati mašinama, već pokrivati zemljište mulčom.

Kod obrade zemljišta, koristiti više kultivatore (parače) i tzv. comb harrow, specijalnu drljaču, a manje rotokopačice (freze) koje narušavaju strukturu zemljišta.

Gornji sloj od oko 20cm zemljišta na 1ha sadrži oko 7t živih organizama. Žive organizme u toj podzemnoj štali treba održavati, hraniti organskim materijama.

Ukoliko ih plugom obrnemo na 40cm, površinski sloj se vrlo teško regeneriše. Bolje je da ima manje radnih operacija. Takođe, važno je uzeti u obzir i vreme obrade, što zavisi od tipa zemljišta, konfiguracije terena, vodnog i vazdušnog režima. Leti je samo plitka obrada opravdana, duboka nikako.

Na peskovitim terenima nakon obrade trebalo bi primeniti ravnanje, a zbog eolske erozije mulčiranje ili setvu odgovarajućih biljnih vrsta za zelenišno đubrenje.

U organskoj poljoprivredi osnovni principi su:

1) Uspostavljanje zatvorenog sistema proizvodnje oslanjajući se na lokalne izvore.

Proizvodnja krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje biljnim otpacima.

2) Održavanje plodnosti zemljišta za duži period

Povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem organskim đubrivima i održavanje strukture zemljišta su osnovni elementi plodnosti zemljišta. Potrebno je uvoditi kulture sa dubokim korenom, zatim leguminoze i kulture pogodne za zelenišno đubrenje.

Zemljišta obrađivati što ređe i lakim oruđima, da se što manje remeti životni prostor zemljišnih živih organizama.

3) Smanjiti na najmanju moguću meru zagađivače

(ostatke pesticida, teških metala iz veštačkih đubriva i vode za navodnjavanje), eroziju (odnošenje zemljišta putem vode ili vetra), ispiranje hraniva, primeniti mulčiranje tla pokrivanjem biljnim ostacima, mulčpapirom ili podsejavanjem.

Koristiti metode zaštite primenjivanjem plodoreda i upotrebom otpornih sorti. Ukoliko su biljke dobro snabdevane hranljivim materijama, one su prirodno otporne i uspešno odolevaju nepovoljnim vremenskim uslovima, bolestima i štetočinama.

4) Smanjiti upotrebu fosilne energije (ugalj, nafta, benzin), mineralnih đubriva i pesticida.

5) Zadovoljiti fiziološke i etološke potrebe domaćih životinja

Obezbediti potreban prostor za kretanje životinja i dovoljnu količinu stočne hrane iz organske poljoprivrede (po mogućnosti sa sopstvenog gazdinstva). Lekovi se ne koriste u preventivi, već samo u slučaju obolevanja životinja.

6) Očuvati životnu sredinu i nepoljoprivredna okolna prirodna staništa.

Glavne forme očuvanja su: pošumljavanje, formiranje drvoreda, sadnja šiblja, izgradnja veštačkih jezera/bara, obogaćivanje biljnim i životinjskim vrstama.

7) Obezbeđivanje proizvoda visoke hranljive i biološke vrednosti

8) Organska proizvodnja za proizvođača i njegovu porodicu treba da obezbedi solidnu zaradu.

REČNIK:

Leguminoze – (lucerka, grašak, pasulj, soja, grahorica i dr.)

Leguminoze su biljke na čijem korenu su žive bakterije u kvržicama. One vezuju azot iz vazduha i tako obogaćuju zemljište. Biljne kulture uzgajane posle leguminoza snabdevene su na taj način dovoljnim količinama azota.

Mulčiranje – je pokrivanje zemljišta u cilju smanjivanja solarne erozije i sprečavanja isparavanja vlage. Za to se koriste razni materijali kao: biljni ostaci, pokošena trava, kora drveta, papir (posebno se proizvodi mulčpapir), folije od polietilena i dr.

Podsejavanje – U već zasnovane kulture mogu se posejati druge biljke. Npr. kad je pšenica u aprilu visoko 20 cm, razbaca se seme lucerke i izvrši drljanje. Lucerka niče i sve do kombajniranja je u pšenici. Nakon skidanja pšenice, lucerka odmah počinje da raste i vezuje azot iz vazduha. Lucerka se koristi za ishranu životinja, a ako se zaore u jesen sa svojom velikom organskom masom obogaćuje zemljište.

Kultivatori – alati, priključne mašine za međurednu obradu zemljišta.

Rotokopačice – za plitku obradu zemljišta. Pogon dobija od motora.

Kompostiranje – kontrolisani proces razgradnje organskog materijala i transformacija u humusni materijal sličan zemljištu.

To je najstariji i najprirodniji način recikliranja biološkog otpada. Kompostirati se može suva trava i lišće, ljuske od jaja, usitnjene grančice, seno, slama, ostaci voća i povrća, trava, uvelo cveće i sl.

Comb harrow – je izuzetan alat, drljača koja se koristi u obradi zemljišta pod organskom proizvodnjom.

Efikasan je u suzbijanju korova i zamenjuje sve herbicide, te dokazuje da je suzbijanje korova moguće bez skupih i štetnih hemikalija.
rotokopačice (freze)

Dnevno.rs

------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/osnove-organske-poljoprivrede.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/osnove-organske-poljoprivrede-300x204.jpgadminAgroBiljeagroSigurno ste slušali o organskoj poljoprivredi. Zvuči vam primamljivo. Probali biste, u svojoj bašti? Ali, kako da počnete? Zemljište ja osnova Zemljište je osnov organske proizvodnje. Prirodno, ono je izuzetno bogato raznim vrstama živih organizama, od mikroorganizama (bakterije, aktinomicete, gljive…) do krupnih organizama, poput glista, koji obezbeđuju plodnost zemljišta. To je jedini...