Da je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) (ozbiljan problem današnjice ukazuje i podatak Svetske zdravstvene organizacije koja je ovu bolest svrstala među deset najčešćih tog tipa. O kakvom poremećaju je reč, koji su uzroci i simptomi i kako pomoći pacijentima koji ga imaju.

Opsesivnost je kad neko primećuje da ga nešto iznutra, iako to ne želi, opseda. To mogu da budu misli, slike, melo dije.., ali i impulsi da se nešto uradi. Gotovo svako od nas je čuo neku melodiju ili reči pesme koji, kasnije, počnu da mu se vrzmaju u glavi i da ga „proganjaju” i onda kada to ne želi.

Zašto neki sadržaji imaju moć i energiju da se vrate i kada neko ne želi o njima da razmišlja? Oni su očigledno
povezani sa nekom emocijom, deluje da su važni, ma koliko da su iracionalni, a zadatak psihoterapije je da utvrdi skrivenu važnost ovih sadržaja. Kompulzije nisu, poput opsesija nevoljne, već voljne radnje koje neko svesno radi da smanji strah. U slučaju da neko ima opsesivnu misao da će da se zarazi virusima u toaletu protiv tog osećanja može da se bori tako što će početi da riba i pere toalet, što bolje ga očisti i što češće to čini, to će strah biti manji. Cilj kompulzije, dakle, nije da se očisti toalet do prihvatljivog nivoa, već da se na taj način smanji strah.

opsesivno kompulzivni poremecaj

Tipovi
Najviše simptoma ovog poremećaja imaju ličnosti sklone čistoći, redu, perfekcionizmu, ozbiljnosti i odgovornosti.
Savremeni pogled na opsesivno-kompulzivni poremećaj ubraja više različitih poremećaja – one koji čiste, proveravaju da li su zaključali stan, isključili šporet ili plin, broje, imaju neke druge rituale… Ali nije problem samo u tome da se neko jednom vrati da proveri da li je zaključao stan nego u tome što se vraća više puta.Razlog je što nije siguran da li je prethodnu proveru dobro obavio. U njihovim glavama je misao da će nešto pogrešno da urade i da će biti krivi za posledicu. Kada odu iz stana počnu da fantaziraju o tome kako je ringla zapalila krpu, krpa kuhinjski element, stan je u plamenu, požar se širi na ostale spratove, ljudi umiru… I, da su oni krivi što se sve to desilo. A, kada se dovoljno uplaše i osete krivim, vraćaju se da provere da li je šporet zaista isključen.

Magijski
Neki razvijaju opsesivno-kompulzivni poremećaj zbog magijskog mišljenja jer veruju da njihove misli i osećanja mogu da prouzrokuju događaje u stvarnom svetu. Kod nas, na primer, postoji folklorna magija da, kada neko kaže nešto negativno, mora da se pomeri sa mesta ili da pljucne tri puta. Majka koja je poslala dete na ekskurziju, a ono se ne javlja, može da pomisli da se autobus prevrnuo. Onda se uplaši da ta misao može zaista da prouzrokuje nesreću jer je izbaksuzirala, pa kompulzivno primenjuje neku magijsku radnju kojom će magijski da poništi izazivanje nesreće. To je, inače, česta dečja kompulzija jer je za decu normalno da magijski misle. Deca razvijaju kompulzije koje moraju da obave da bi se osećali sigurno. Na primer, ako su papuče uredno složene, tada neće tati, koji je na putu, ništa loše da se dogodi. A, kada odrastemo, dete koje ostaje u nama povremeno može na isti način da se brani od anksioznosti.

IZLEČIV POREMEĆAJ
U terapiji se počinje od simptoma i razumevanja njegove logike i funkcije u životu kao i u aktuelnoj situaciji u kojoj se pacijent nalazi. Uglavnom sagledavamo šta je to što neko negira i potiskuje u nesvesno. Tokom psihoterapije pomažemo da bolje razume sebe, da povrati kontrolu, ali i da se bolje „dogovori sa sobom” kad je reč o potisnutom sadržaju. Lekovi mogu biti veoma važni u terapiji, posebno antidepresivi, ali psihoterapija je ključna. U nekim slučajevima je reč o upornom poremećaju koji traje godinama, tako da psihoterapijsko lečenje nije jednostavno i može da potraje. Ali ono što danas sa sigurnošću znamo je daje poremećaj potpuno izlečiv. Iako je podrška prijatelja, partnera i porodice važna, opsesivno-kompulzivni poremećaj je tešto razumeti i zato je stručna pomoć neophodna. Psihoterapeut može da preporuči i vežbe za samopomoć kao i literaturu za bolje razumevanje jer svi poremećaji nisu isti.

NAJTEŽI OBLIK
Najteži oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja su opsesivni impulsi. Na primer, požrtvovana majka u nekom trenutku može da oseti snažan impuls u sebi da dete baci kroz prozor, da ga udari nožem… Posle toga ona može da izbegava prozore i oštre predmete, ali može i namerno da ih korisiti da bi sebi dokazala da još kontroliše stvari i da nije luda.Važno je da se ovakvi impulsi nikada ne ostvare a njihova je funkcija da majka oseti krivicu i da se pojačanim strahom i krivicom brižnije nego pre brine o detetu.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2015/10/opsesivno-kompulzivni-poremecaj.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2015/10/opsesivno-kompulzivni-poremecaj-150x150.jpgadminDuh i teloDa je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) (ozbiljan problem današnjice ukazuje i podatak Svetske zdravstvene organizacije koja je ovu bolest svrstala među deset najčešćih tog tipa. O kakvom poremećaju je reč, koji su uzroci i simptomi i kako pomoći pacijentima koji ga imaju. Opsesivnost je kad neko primećuje da ga nešto iznutra,...