Kad se kaže “multipla” svi se, po pravilu, uplaše, sem Eskima i Roma koje ne napada, uprkos tome što mnogi sa ovom dijagnozom ostaju radno sposobni i ne završavaju, kako se misli, u invalidskim kolicima.

Multipleks sklerozu kod laika bije glas da je izuzetno teška bolest sa fatalnim posledicama, uprkos tome što stručnjaci tvrde da oboleli danas nemaju crnu prognozu kao nekada. Medicinska statistika navodi mnoge primere da su, posle prvih simptoma, oboleli dugo bili radno sposobni i da imaju normalan život.
Od onih kojima je bolest dijagnostikovana 75 % neće završiti u invalidskim kolicima, a većina može da očekuje i dug životni vek. Samo u retkim slučajevima bolest ima fatalan ishod.

U osnovi je neurološka bolest i napada centralni nervni sistem, tačnije tzv. aksone u mozgu i kičmenoj moždini,aksoni su dugački produžeci nervnih ćelija koji, zahvaljujući mijelinskoj opni, prenose informacije od mozga do organa. Pod dejstvom multipleks skleroze oštećuju se delovi opne i zbog toga je provođenje impulsa usporeno i isprekidano, poruke ]p mozga kasne, pogrešne su, ili ih uopšte nema. Najnovija naučna istraživanja došla su do saznanja da može, osim opne, da ošteti i akson.

Simptomi zavise od mesta koje je zahvatila bolest kao i od oštećenja, tako da su različiti i teško mogu da se predvide. Kako mozak i ičmena moždina imaju veliki kapacitet, mnoga oštećenja neće prouzrokovati simptome, ali, ako se vremenom povećavaju, počinju da se javljaju poremećaji.

Prvi znakovi multipleks skleroze najčešće se javljuju između 20. i 45. godine, a vrlo jetko pre 15. ili posle 55. godine. Žene oboljevaju 2-3 puta češće od muškaraca. Bolest je rasprostranjena širom sveta, ali se češće javlja u zemljama između 40. i 65. stepena severne Geografske širine. Izuzetno je retka u tropima i na Dalekom istoku. Smatra se da su neke etničke rupe (Eskimi i Romi) imuni na multipleks sklerozu.

Multipleks skleroza je autoimuna bolest. Oštećenje mijelina i aksona prouzrokuje proces vezan za poseban antigen, ali pravi uzrok do danas nije otkriven. Najprihvaćenija je teorija da multipleks sklerozu prouzrokuje kombinacija faktora:

– genetska predispozicija

– faktor okoline

– izloženosti virusu u detinjstvu

Iako nije nasledna, primećena je određena nasledna sklonost. Oko 20 % obolelih ima u prvom, drugom, ili trećem kolenu rođaka koji je imao, ili ima, multipleks sklerozu. Od velike su važnosti i faktori kao što su način ishrane, zagađenost okoline, stres, trauma, anestezije, nedostatak sunca, manjak vitamina D…
Ima naučnika koji smatraju da je glavni krivac za multipleks sklerozu “sporodelujući” (engl. longacting) virus koji u organizmu ostaje skriven godinama pre nego što izazove bolest. O kojem je konkretno virusu reč još nije otkriveno, ali je značajno da se istakne da multipleks skleroza nije zarazna bolest.

SIMPTOMI

Ako je oštećen put kojim se iz kore velikog mozga u kičmenu moždinu prenose impulsi za voljne pokrete udova nastaje:

– opšti umor

– nespretan hod

– gubitak snage

– đelimična, ih potpuna oduzetost udova

– nagla slabost, ili oduzetost ruke, ili noge

Zbog oštećenja malog mozga nastaje:

– vrtoglavica

– nesiguran i nestabilan hod

– drhtanje udova

– isprekidan govor

Čest simptom je i pasticitet (mišići suprotnih funkcija se istovremeno stežu, ili opuštaju), kao i nemogućnost pokretanja udova u zglobu. Mogu da nastanu i smetnje u vidu, urinarni problemi i rede impotencija.
Danas je poznato da se kod svakog drugog bolesnika od multipleks skleroze javlja oštećenje saznajnih funkcija – zaboravlja, ili je izražen fenomen “na vrh jezika”. Nešto želi da se kaže, ali ne može da se pronađe odgovarajuća reč.

Ne postoji test kojim bi mogla sigurno da se postavi dijagnoza multipleks skleroze, kao ni tipičan simptom za bolest. Kod većine bolesnika (85 %) počinje akutnim napadima (tzv. relapsi, šubovi, mahovi, egzaceracije), a posle njih, ili novi simptomi, ili se postojeći pogoršavaju. U prvih 10 godina, kod polovine obolelih bolest poprima novi oblik i oštećenja su s vremena na vreme veća, a razdoblja poboljšanja kraća. U retkim slučajevima bolest postepeno napreduje (bez faza pogoršanja), ali je moguć i oblik u kojem se stalno pogoršava. Kod oko 15 % bolesnika multipleks skleroza može da ima dobroćudni tok, sa napadima, ali bez trajnih oštećenja čak i posle 15 godina.

------
loading...
 
loading...
--
adminZdravljeKad se kaže 'multipla' svi se, po pravilu, uplaše, sem Eskima i Roma koje ne napada, uprkos tome što mnogi sa ovom dijagnozom ostaju radno sposobni i ne završavaju, kako se misli, u invalidskim kolicima. Multipleks sklerozu kod laika bije glas da je izuzetno teška bolest sa fatalnim posledicama, uprkos...