Meditacija1U lečenju neuroza nauka četiri decenije ima na raspolaganj nespecifičan terapeutski sistem poznat kao tehnika transcendentalne meditacije,iako je savremena psihijatrija postigla mnogo u dijagnostici i lečenju duševnih oboljenja, još se nedovoljno zna o njihovom poreklu.

Nešto je, ipak, sigurno – među faktorima koji doprinose nastanku psihičkih poremećaja najveću ulogu igraju naslede i sredina, a slede psihičke traume (snažni i neprijatni emocionalni doživljaji), kao i poremećaji u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, uključujući i razne metaboličke, enzim-ske i druge poremećaje. Trenutak u kojem se poremeti duševa ravnoteža, može da se dogodi u bilo kom periodu.
Uobičajeno je da se duševni poremećaji dele u dve velike grupe -psihoze i neuroze.

Psihoze su “prave” duševne bolesti, kod kojih je kontakt sa stvarnošću bitno poremećen.

Neuroze su blaži (iako ne i bezazleni) oblici psiholoških tegoba koje se javljaju kod jedne trećine celokupnog stanovništva.

Neuroze -jedna ili vise?

U svakodnevnom razgovoru često čujemo za nekoga da je “nervozan”, “neurotičan”, da se “nervira za svaku sitnicu”, kao i da je neko “nervčik” ili “slabih živaca”. Zbog toga bi, možda, moglo da se pomisli da je neuroza jedinstven psihološki poremećaj, ali – nije! Pod neurozom se danas podrazumeva lepeza psiholoških poteškoća, često vrlo različitih. Zajednički naziv “neuroza” označava samo slično jezgro koje se ogleda u sferi ponašanja i prisutno u svakoj neurozi. Za neuroze je najbitnije da ličnost nije u stanju da zadovolji potrebe i da se na celishodan način ponaša bilo zbog protivrečnih motiva (koji se u ličnosti bore), bilo zato što postoje preveliki zahtevi koje je pred tu osobu postavila okolina, a ona nije u stanju da ih ispuni.

Nesposobna da se mobiliše, organizuje i svrsishodno usmeri potencijalne snage, neurotična osoba pribegava različitim odbrambenim mehanizmima. Vraća se na obrasce ponašanja i mišljenja karakteristične za ranije faze razvoja (kojima je nekad uspevala da zadobije ljubav i razumevanje okoline), a često je i istrajna u tipu reagovanja, ma koliko bio neprikladan. Kako se neuroza razvija tako sve više trpi ne samo pojedinac, već i okolina – porodica, prijatelji, kolege…

Neuroza, smatraju stručnjaci, ima koliko i neurotičara jer je svaki neurotičar – neurotičar na svoj način. Iz praktičnih razloga, najčešće se neuroze dele na neurastenije, histeričke neuroze, anksiozne neuroze, fobije, prisilne neuroze i neurotske depresije.

Neurastenija (“živčana slabost”) se odlikuje osećanjem opšteg fizičkog i psihičkog zamora (i kad nema objektivnih razloga!), trajnom nesanicom ili površnim snom, slabom koncentracijom i pamćenjem i lakom razdražljivošću. Pacijenti se često žale na bolove u predelu srca, ubrzan rad srca, grčeve u stomaku, glavobolju…

Histerijama je svojstvena takozvana “histerična ličnost” (sklonost teatralnom ponašanju, pojačana težnja za uvažavanjem, slabe radne navike, izbegavanje obaveza, lako davanje obećanja, “dnevni snovi”…). Cesto se i oponašaju simptomi različitih organskih oboljenja, mada nema oštećenja organa ili poremećaja njihovih funkcija. Tako se, na primer, ove ličnosti žale na “oduzetost” ruke ili noge i po više godina ne pomeraju te udove a nisu retki ni slučajevi “slepila”, iako su oči, nervni putevi i centri potpuno očuvani!

Anksiozne neuroze su stanja neodređenog, stalno prisutnog straha koji nije vezan za nešto određeno kao i povremeni, iznenadni napadi jakog, paničnog straha od kojeg bolesnik pokušava pobegne po svaku cenu.

Fobije predstavljaju koji se vezuje za neki o ili situaciju. Obično se dele na tri grupe:
– izazvane predmetom i situacijom koje izazivaju strah i kod ostalih (strah od zmija), mada je ovaj strah nesrazmeran stvarnoj opasnosti i javlja se i na samu pomisao na zastrašujući objekt.

– izazvane predmetima ili situacijom koje imaju više-manje daleku veza sa opasnošću (vožnja železnicom, prelazak ulice i slično), ali običan čovek o tome ne razmišlja

-izazvane situacijama i predmetima koji ne samo da nemaju nikakve veze sa opasnošću, već za mnoge predstavljaju izvor prijatnosti ili čak intenzivnog zadovoljstva;

Najpoznatije fobije su su aerofobija (strah od spoljnog vazduha), agorafobija (strah od prelaženja ulica i trgova), klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora), hidrofobija (strah od vode), misofobija (strah od nečistoće), eritrofobija (strah od crvenjenja pred drugim ljudima), no-sofobija (strah od bolesti)…

Prisilne neuroze su karakteristične za ličnosti koje, protiv svoje volje, skoro opsesivno nešto rade kao da im je to nametnuto -broknje spratova na soliterima, proveravanje po nekoliko puta da li su vrata zaključana ili da li je isključen električni aparat… Ovakva ponašanja postaju neurotična tek kada se nameću takvom snagom da čovek nije u stanju da im se odupre, a pokušaj da se odvrate od toga, izaziva unutrašnji nemir, strah i intenzivira želju da to urade. Neki neurotičan, koji se plaše prljavštine, peru ruke bezbroj puta tokom dana, nekima se nameću misli kojih se stide, treći sve što rade moraju da urade po dva puta. Prisilne neuroze, ukratko, javljaju se u bezbroj varijacija.

Neurotske depresije karakterišu tuga, potištenost ili anksiozno raspoloženje, usporeno mišljenjenje i ponašanje, gubitak volje, a često i trajno i neosnovano osećanje krivice. Vrlo često ih prate različiti telesni simptomi, kao što su lak zamor, gubitak apetita i nesanica. Iako je često neposredan povod za pojavu depresija stvaran gubitak nečega što za ličnost ima posebnu vrednost (voljena osobe, društveni status…), osećanje tuge i potištenosti koje kod ostalih vremenom slabi, kod depresivnih se nastavlja istim intenzitetom i postaje trajan način funkcionisanja.

Intalileka?

U borbi protiv neuroza koriste psihoterapija, lekovi, ili se postupci kombinuju, a uspeh terapije zavisi od prirode bolesti, izbora terapije i strukture ličnosti, tečenje je, inače, neophodno jer neuzoze ne samo da prouzrokuju beskrajne patnje (nemir, rastrzanost, strepnju, strah i tugu), već imaju tendenciju i da se vremenom somatizuju, to jest da dovedu do ozbiljnih telesnih pramena. Prvo funkcionalnih, a zatim i organskih. Važno je da se naglasi da psihosomatske bolesti predstavljaju više od 75% svih hroničnih oboljenja današnjice, a poreklo dobrim Idelom duguju neurozama.

U lečenju neuroza nauka, već četiri decenije, ima na raspolaganju, nespecifičan terapeutski sistem, poznat pod imenom tehnika transcendentalne meditacije, različit od uobičajenih terapeutskih postupaka. Važno je da se naglasi da tehnika transcendentalne meditacije nije medicinski postupak, ah kao što različiti oblici rekreacije (plivanje, planinarenje, bavljenje sportom i slično) povoljno utiču na zdravlje, tako i ona obezbeđuje značajno poboljšanje u sferi psihološkog i telesnog funkcionisanja.

TRANSCEDENTALNA MEDITACIJA PROTIV STRESA

Primenom tehnike transcendentalne meditacije telo i psiha se duboko odmaraju. Fiziološki izmeren odmor tokom 15-20 minuta primene transcendetalne meditacije dvostruko je dublji od 5-6 sati dubokog, zdravog sna. Disanje se smiruje, otpor kože raste, koncentracija plazma kortizola (hormon stresa) značajno opada, a leva i desna moždana hemisfera počinju da funkcionišu skladno. Brojni naučnici ističu da se na ovaj način “razlaže” stres i uklanjaju ili ublažavaju anksioznost, napetost, nervoza i neurotičnost, smanjuju somatska neurotična nestabilnost i psihosomatski poremećaji, kao i intenzitet depresija. Osim toga ublažavaju se hipohondrični i neurastenički simptomi, smanjuje psihološka ranjivost ličnosti, smanjuje potreba za sredstvima za smirenje i antidepresantima…

Istovremeno, dolazi do jačanja stabilnosti autonomnog nervnog sistema, integracije i optimalizacije svih nervnih i psiholoških funkcija čime se direktno povećava otpornost organizma na buduće stresove. Ova tehnika se pokazala kao delotvorena kod snižavanja visokog krvnog pritiska, diabetesa tipa 2, angine pektoris i regulisanja prekomerne telesne težine… Njen preventivni uticaj je, međutim, najznačajniji. Oni koji upražnjavaju tehniku trancendentalne meditacije 50% ređe posećuje lekara, 87% rede obolevaju od bolesti srca i 55% rede od kancera.

------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/Meditacija1.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/Meditacija1-300x227.jpgadminDuh i teloU lečenju neuroza nauka četiri decenije ima na raspolaganj nespecifičan terapeutski sistem poznat kao tehnika transcendentalne meditacije,iako je savremena psihijatrija postigla mnogo u dijagnostici i lečenju duševnih oboljenja, još se nedovoljno zna o njihovom poreklu. Nešto je, ipak, sigurno - među faktorima koji doprinose nastanku psihičkih poremećaja najveću ulogu...