Iako se najčešće koristi kao začin, majoran je biljka koja ima izuzetno lekovito dejstvo na digestivni trakt, centralni nervni sistem i različite tipove rana…majoran
Latinski naziv: Majorana hortensis
Narodni nazivi:mažuran, babina duša, mirišljavak, šenzeg.

Majoran je biljna vrsta poznata i cenjena od davnina. U starom Egiptu gajio se kao sveta biljka boga Ozirisa, a u grčko-rimsko doba bio je simbol sreće. U postojbini (u Sredozemlju) majoran je višegodišnja biljka, dok se u našim uslovima gaji kao jednogodišnja jer je osetljiva na niske temperature i ne može da prezimi. Dostiže visinu oko 50 cm, listovi su dlakavi, sitni, a cvasti su na vrhu grana i mogu biti bele, roza ili svetloljubičaste boje.

Upotreba majorana
U prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni deo biljke kao začin, ulazi u sastav raznih čajeva za lečenje organa za varenje, kao sredstvo protiv nervne napetosti, nesanice, histerije. Može koristiti i u spoljnoj upotrebi u obliku lekovite masti, kao blago sredstvo za umirenje, protiv zapaljenja kože, za lečenje rana i posekotina.

Eterično ulje biljke majoran koristi se u industriji parfema, a treba znati da je majoran i medonosna biljka.

Uzgajanje majorana
Majoran traži mnogo toplote i svetlosti, jer potiče iz južnih krajeva. Pogoduju mu položaji zaklonjeni od severnih vetrova. Za gajenje majorana pogodna su rastresita i humusna zemljišta, a neophodan je plodored. U jesen se vrši duboka obrada zemljišta, na 30-40 cm, a u proleće, što ranije, obavlja se predsetvena priprema, odnosno plitka obrada zemljišta.

Majoran se proizvodi isključivo iz semena. Pored direktne setve na odabrano mesto, alternativa je proizvodnja rasada u toplim lejama, što je daleko sigurniji način. U tople leje setva se obavlja krajem februara i za m2 površine potrebna su 2 g semena. Optimalna temperatura za nicanje je od 18 do 20 stepeni C – a mlade biljčice mogu da se primete već za desetak dana. Krajem aprila biljke dostižu visinu od 10 do 15 cm, dovoljno su očvrsnule, i to je pravi momenat za presađivanje na stalno mesto. Biljke se obično sade na 40 cm red od reda i na 25 cm između biljaka u redu, po 3-5 biljčica zajedno. Posle sadnje, majoran se zaliva u nekoliko navrata. U toku vegetacije redovno se okopava, zaliva i prihranjuje azotnim đubrivima. Najdelotvornije zalivanje je u periodu početka grananja, u fazi formiranja pupoljka, neposredno nakon prvog ubiranja i, naravno, u vreme suše.

Majoran se ubira dva puta godišnje, prvi put krajem juna, a drugi put krajem septembra. Kosi se neposredno pre cvetanja, po lepom i suvom vremenu, na 8-10 cm od zemlje, a zatim se podvrgava sušenju. Lek je sivozelene boje, gorkastog ukusa i karakterističnog mirisa. Čuva se na suvom mestu, zaštićenom od svetlosti.

------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/10/majoran.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2013/10/majoran-260x300.jpgadminBiljeIako se najčešće koristi kao začin, majoran je biljka koja ima izuzetno lekovito dejstvo na digestivni trakt, centralni nervni sistem i različite tipove rana... Latinski naziv: Majorana hortensis Narodni nazivi:mažuran, babina duša, mirišljavak, šenzeg. Majoran je biljna vrsta poznata i cenjena od davnina. U starom Egiptu gajio se kao sveta biljka boga...