Šta je menopauza?

Da vidimo, pre svega, šta menopauza jeste, a šta nije.

U menopauzi postoje tri faze:

  • Perimenopauza (period pre menopauze)
  • Menopauza
  • Postmenopauza (period nakon menopauze)

Menopauza ne traje večno, i ženski organizam se na ove promene postepeno privikava. Koliko vremena mu je potrebno za to zavisi od osobe do osobe.

Menopauza je trajan prestanak menstrualnog ciklusa kod žena, pa samim tim i njenog reproduktivnog doba. Smatra se da je menopauza počela godinu dana nakon početka poslednje menstruacije (što znači da amenoreja traje godinu dana). U to doba obično počinju najčešći simptomi menopauze. Tokom tog perioda prestaju da funkcionišu jajnici i dolazi do niza hormonalnih promena u telu.

Simptomi menopauze se često po prvi put pojavljuju oko trideset i pete godine, kada jajnici postaju manji i luče manje estrogena i progesterona, hormona koji kontrolišu menstrualni ciklus.

menopauza simptomi

Šta izaziva simptome menopauze ?

Menopauza podrazumeva mnogo prirodnih promena u ženskom reproduktivnom sistemu, uključujući unutrašnje organe, genitalije, tkivo u dojkama (koje može da luči ove hormone) i različite reproduktivne i nereproduktivne hormone. U srednjim tridesetim godinama, jajnici počinju da luče manje estrogena i progesterona, što podrazumeva i smanjenu plodnost.

Hormoni koji su najvažniji za ženski reproduktivni sistem, pa samim tim i za menopauzu, su:

  • Gonadotropin oslobađajući hormon (GnRH)
  • Folikostimulišući hormon (FSH)
  • Luteinizirajući hormon (LH)
  • Estrogen (tri tipa estrogena, uključujući estron, estridiol i estriol)
  • Progesteron
  • Testosteron

Pre menopauze, estradiol je najzastupljeniji tip estrogena u organizmu, i oslobađaju ga uglanom jajnici. Nakon menopauze, estron postaje dominantan i luče ga masne ćelije i nadbubrežne žlezde. Estrogen funkcioniše tako što „napada“ receptore u ćelijama, uključujući one u materici i dojkama, kao i u bubrezima, krvnim sudovima, srcu i ostalim tkivima u manjoj meri.

Ne postoji jedan konkretan uzrok menopauze, jer je to veoma složen proces. Najznačajnija promena koja se javlja u ženskom organizmu tokom ovog procesa jeste ubrzano propadanje folikula na jajnicima, pa samim tim i smanjena količina izlučenog estrogena. Nivo estrogena počinje da opada u periodu od šest do dvanaest meseci pre menopauze i nastavlja da opada tokom menopauze.

Još jedna stvar koju ne smemo zaboraviti je i to da svaka osoba u poznom dobu, bez obzira na to da li prolazi kroz proces menopauze ili ne, mora da ima neke simptome i znakove starenja. Obično se kaže da su ove promene direktan rezultat nagle promene nivoa hormona, ali je reč o prirodnim posledicama starenja.

Najčešći simptomi menopauze

Kojom brzinom će se odvijati promene i prilagođavanje tokom menopauze zavisi od konkretne osobe, tako da simptomi menopauze mogu dosta da se razlikuju i obično su nepredvidivi. Hormoni retko opadaju brzo i linearno. Može se desiti da nivo hormona ponovo skoči, pa se može pojaviti menstrualno krvarenje u menopauzi.

Ono čega se žene najviše boje nije konkretno izostanak menstruacije, već simptomi koji se javljaju kao posledica smanjenog nivoa reproduktivnih hormona u telu. Smanjen nivo estrogena utiče na hipotalamus, deo mozga koji se obično smatra „telesnim termostatom“, jer reguliše telesnu temperaturu, spavanje, polne hormone, raspoloženje i apetit.

Kakvi simptomi se mogu javiti tokom menopauze? Ponavljamo, to zavisi od stanja vaših hormona. Simptomi menopauze mogu drastično varirati u pogledu intenziteta i trajanja, jer dve žene istih godina i istog zdravstvenog stanja mogu imati potpuno različit nivo hormona.

Najčešći simptomi menopauze uključuju sledeće:

  • Neredovne menstruacije. Ovaj simptom se javlja već u periomenopauzi, kada menstruacija počinje da se javlja na svaka dva do četiri meseca. Osim toga, menstruacije su često ili obilnije ili je krvarenje veoma blago.
  • Toplotni napadi (valunzi) i noćno znojenje. Oko 75 posto žena u menopauzi ima toplotne napade, a 80 posto od svih njih ima toplotne napade gotovo neprekidno oko dve godine ili kraće. Petnaest posto žena u menopauzi ima teže toplotne napade, koji se javljaju zbog hormonalnih promena koje utiču na hipotalamus, regulator telesne temperature.
  • Promene raspoloženja. Tu spadaju iritabilnost, anksioznost i depresija.
  • Suvoća vagine. Tehnički gledano, vagina se tokom menopauze „skraćuje“ i gubi elastičnost. Suvoća vagine može izazvati češće infekcije urinarnog trakta.
  • Više abdominalnih masnoća i suvišni kilogrami zbog usporenog metabolizma.
  • Nesanica i problemi sa spavanjem.
  • Opadanje kose i suva koža.
  • Problemi sa mokrenjem. Zbog promena u tkivima u vagini, kod nekih žena se javlja iznenadna i jaka potreba za mokrenjem, dok neke imaju poteškoća sa zadržavanjem mokraće.
  • Grudi postaju manje.Pošto estrogen više ne stimuliše tkiva u dojkama, one postaju manje, imaju manje masnog tkiva i gube volumen.
  • Smanjen libido. Dotok krvi u genitalije se smanjuje, usmine postaju manje i mišićno tkivo oko klitorisa počinje da se smanjuje.
  • Promene na materici, jajnicima i grliću materice. Mada verovatno ne možete da osetite ove promene, jajnici i materica počinju da se smanjuju, a mišići u materici počinju da se zadebljavaju. I grlić materice postaje manji i uži.
  • Povećan rizik od raznih bolesti i komplikacija. Nakon menopauze se povećava rizik od srčanih i kardiovaskularnih oboljenja, kao i od osteoporoze. Do toga dolazi zbog smanjenog nivoa estrogena, koji menja način akumulacije masnoća i dovodi do smanjene gustine kostiju, slabih kostiju i povećanog rizika od preloma.

Osim ovih čestih simptoma, prestanak menstruacije i završetak perioda plodnosti koje donosi menopauza kod žena može predstavljati veliku emotivnu promenu. Ako ste psihički i emotivno spremni za menopauzu, možda vam ovo i neće predstavljati problem. Ako je ptrebno, potražite stručnu pomoć kako bi se „pregrmeli“ sve simptomi menopauze.

Koliko traje menopauza ?

Kod većine žena, menopauza traje pet do deset godina. U najvećem broju slučajeva, menopauza prolazi za pet godina, ali u pojedinim slučajevima traje i mnogo duže. Ima li onda dobrih vesti? Životni vek žena u zapadnim zemljama se povećava, tako da je danas prosečan životni vek žene između 79,7 i 84,3 godine u proseku. Procenjuje se da će dve trećine žena u SAD živeti duže od 85 godina. To znači da je, u donosu na takav životni vek, menopauza pojava koja relativno brzo prolazi.

Činjenice i statistika o menopauzi

  • Menopauza se najčešće javlja između četrdeset pete i pedeset i pete godine.
  • Oko 75% žena između pedesete i pedeset pete godine se nalazi u postmenopauzi, dok samo 5 odsto žena između četrdesete i četrdeset pete godine na prirodan način ulazi u menopauzu.
  • Samo jedan posto žena uđe u menopauzu pre četrdesete godine.
  • Dva najčešća simptoma menopauze su toplotni napadi i suvoća vagine, a zatim problemi sa spavanjem, problemi sa mokrenjem, seksualna disfunkcija i promene raspoloženja.
  • Oko 80% žena u menopauzi nema simptome koji bi im ometali dotadašnji način života. Samo 10% žena ima drastične komplikacije.

Konvencionalni načini ublažavanja simptoma menopauze

Hemioterapija, zračenje, uklanjanje jajnika i hormonska terapija mogu drastično uticati na nivo hormone. Zato žene koje su koristile ovakve tretmane ili su imale operaciju vađenja jajnika imaju ozbiljnije simptome menopauze.

Koliko je hormonska terapija opasna?

Hormonska terapija može povećati rizik od nekoliko ozbiljnih oboljenja, uključujući sledeće:

  • Rak dojke
  • Srčane bolesti
  • Šlog
  • Trombozu
  • Urinarnu inkontinenciju
  • Demenciju i probleme sa pamćenjem

Žene koje piju hormonsku terapiju imaju 24 posto veće šanse da dobiju rak dojke u poređenju sa ženama koje nisu nikada koristile hormonsku terapiju. Korišćenje estrogena i progestina može udvostručiti rizik od demencije u poznim godinama, dok i samo estrogen i kombinovana hormonska terapija značajno povećavaju rizik od šloga, tromboze i srčanog udara.

Ovo je veoma problematično, posebno ako se setimo da je menopauza normalan deo procesa starenja, i da neće trajati doveka. Svi simptomi menopauze se lako mogu ublažiti i na prirodan način. Uz pomoć prirodnih metoda koje ćemo opisati u nastavku, izbegavanja hormonske terapije i dobre nege, verovatno ćete se lako izboriti sa menopauzom.

Prirodni načini ublažavanja simptoma menopauze

  1. Vežbajte

Jedan od najboljih načina da se izborite sa većinom neprijatnih simptoma koje donosi menopauza jeste da redovno vežbate. Fizička aktivnost čini čuda kada je reč o menopauzi, i ne bi trebalo da potcenjujete fizičku aktivnost kao svojevrstan lek. Vežbanje ne samo da povećava nivo serotonina u organizmu (i tako poboljšava raspoloženje, apetit i san), već je zdravo za još mnogo toga. Ako redovno vežbate, i osećaćete se i izgledaćete bolje.

Najbolje je svakog dana vežbate deset do trideset minuta. Najbolje je da radite aerobik i intenzivne treninge, a poželjno je i dizati tegove nekoliko puta nedeljno. Ovakvi treninzi pomažu u prirodnoj regulaciji hormona i održavanju mišićne mase, što je veoma važno ako želite da sprečite gojenje. Vežbanjem ćete i ojačati kosti i sprečiti osteoporozu, još jedno oboljenje koje je često tokom i nakon menopauze.

  1. Biljne mešavine

Mnoge biljke i namirnice sadrže prirodne hormone (fitoestrogene) i hemikalije koje vam mogu pomoći da lakše menopauza lakše prođe. Mada postoji dosta opcija da se leče simptomi menopauze biljnim metodama, neke od njih su efikasnije od ostalih. Najbolje je da se prvo konsultujete sa svojim lekarom, posebno ako imate drugih zdravstvenih problema i pijete lekove.

Biljke koje se najčešće koriste da se ublaže simptomi menopauze su:

  • žen-šen
  • žuti noćurak
  • koren sladića
  • crni kohoš
  • list maline
  • kantarion
  • konopljika
  • crvena detelina

Svaka od ovih biljaka može uspešno ukloniti jedan ili više simptoma menopauze. Veoma je važno da razmislite o tome koji simptomi vam zadaju najviše problema, kako biste njih prvo lečili. Najbolje je potražiti pomoć stručnog travara. Lekari će vam reći koja biljka leči koje simptome, koja doza je preporučljiva i koje se biljke mogu zajedno koristiti.

  1.  Ishrana u menopauzi za balansiranje hormona

Hipokrat je rekao: “Neka ti hrana bude lek, a lek hrana”. Zdrava ishrana je najbolji način da ublažite problematične simptome menopauze, kao i da smanjite rizik od ostalih oboljenja. Tokom menopauze je veoma važno da date svom organizmu sve špto mu je potrebno. Zdrava ishrana za balansiranje hormona uključuje sledeće:

  • Jedite mongo svežeg, organskog voća i povrća svakog dana. Ne samo dok traje menopauza, već tokom celog života, najbolje je jesti što više organske hrane, koja nije mnogo procesuirana na bilo kojhi način.
  • Imajte na umu da će vam biti potrebno manje kalorija da biste održavali telsnu težinu.Smanjite unos “praznih kalorija” tako što ćete smanjiti unos procesuirane i industrijske hrane, šećera, rafinisanih ugljenih hidrata, zašećerenih pića, alkohola i rafinisanih ulja.
  • Jedite više vlaknaste hrane kako biste ublažili apetit, ojačali svoj probavni trakt i srce.
  • Pijte mnogo sveže vode.

Najbolje je jesti hranu u što prirodnijem obliku (npr. jabuke koje sami uzgajate i berete). Ako promenite način ishrane na bolje, bićete zapanjeni kada vidite koliko se bolje osećate u svakom pogledu. Takođe, dok traje menopauza imaćete manje problema sa viškom kilograma.

Mere opreza

  • Kao kada je reč i o svim ostalim tretmanima, bilo prirodnim ili tradicionalnim, ono što pomaže jednoj osobi ne mora biti korisno svakome. Svi smo mi jedinke za sebe, tako da ima logike da različite metode lečenja drugačije deluju na različite ljude.
  • Nema nikakve garancije da će vam neki prirodan tretman pomoći u da se ublaže simptomi, pa je najbolje da postavite realistične ciljeve. Sve što smo nabrojali kao prirodne načine lečenja je efikasno za većinu žena, ali se može desiti da baš vama ne pomogne. To znači da je najbolje da se informišete o svakom od tih metoda, da pokušate nekoliko različitih i na kraju sami uvidite šta vam najviše prija. Ovo zahteva određeno vreme, ali je ipak najsigurniji način da pronađete ono što vam odgovara, a da ne koristite hormonsku terapiju, koja ima mnoštvo neželjenih dejstava.
  • Kada je reč o upotrebi lekovitog bilja, uvek kupujte najkvalitetnije, organske proizvode i koristite ih samo u preporučenim količinama. U poređenju sa hormonskom terapijama, lekovito bilje ima mnogo manje potencijalnih neželjenih dejstava, a ako se i jave, obično kraće traju i javljaju se kod manjeg broja osoba. Kada počnete da uzimate bilo kakav prirodni preparat, neko vreme pratite da li imate simptome neželjenih efekata – prvenstveno probleme sa varenjem, krvarenja, nesvesticu, vrtoglavicu, alergije i nizak krvni pritisak.

Nekoliko reči na kraju

Kod većine žena se simptomi menopauze jave između četrdesete i pedesete godine, zbog prirodnih promena koje se javljaju u nivou hormona, i kao deo prirodnog procesa starenja.

Najčešći simptomi menopauze uključuju gojenje, probleme sa spavanjem, abnormalno krvarenje, toplotne napade, smanjen libido i suvoću vagine.

Simptomi menopauze mogu varirati od osobe do osobe u pogledu trajanja i intenziteta. Preko 35 simptoma menopauze se smatraju normalnim i čestim. Međutim, tek kod retkih žena se javljaju simptomi koji drastično utiču na kvalitet njihovog života.

Mada menopauza mnogima deluje neprijatno i teško, uzimanje hormonske terapije može samo pogoršati stvari, jer ima mnogo neželjenih dejstava. Mnogo je bolje da na prirodan način ublažite simptome, a to se postiže zdravom ishranom, vežbanjem, ublažavanjem stresa i korišćenjem lekovitog bilja.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/10/menopauza-simptomi.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/10/menopauza-simptomi-150x150.jpgadminZdravljeŠta je menopauza? Da vidimo, pre svega, šta menopauza jeste, a šta nije. U menopauzi postoje tri faze: Perimenopauza (period pre menopauze) Menopauza Postmenopauza (period nakon menopauze) Menopauza ne traje večno, i ženski organizam se na ove promene postepeno privikava. Koliko vremena mu je potrebno za to zavisi od osobe do osobe. Menopauza...