Hipoglikemija (nagli pad nivoa šećera u krvi) – simptomi na koje bi trebalo da obratite pažnju i prirodno lečenje

Nekontrolisani nivo glukoze u krvi je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu. Simptomi hipoglikemije se često javljaju kod osoba sa predijabetesom ili dijabetesom, mada su povezani i sa drugim zdravstvenim problemima, uključujući i povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvi pa čak i artritis. Premda se to retko pominje, hipoglikemija se zove „potcenjeni problem“ koji je najčešće i najozbiljnije neželjeno dejstvo lekova za dijabetes koji služe za snižavanje nivoa glukoze u krvi.

Oni kod kojih može da se javi hipoglikemija i hiperglikemija, nisu samo bolesne, predgojazne ili neaktivne osobe – simptomi pada šećera u krvi mogu da se jave kod bilo koga ko se loše hrani i ima problem sa normalnim metabolizmom glukoze. Uobičajeni zapadnjački način ishrane koji je obično bogat namirnicama poput rafinisanih žitarica i šećera, ali siromašan hranljivim materijama poput zdravih masti i vlakana, doprinosi da se povremeno javlja hipoglikemija sa padom glukoze u krvi i bolesti sa kojima je ona povezana.

Koji su to znakovi koji ukazuju da se kod vas možda pojavljuju simptomi hipoglikemije i šta možete da uradite da biste sa njima izašli na kraj?

Simptomi hipoglikemije se često pogrešno tumače kao druga zdravstvena stanja, a u njih, između ostalog, spadaju iznenadni napad gladi, razdražljivost, glavobolja, sinkopa (iznenadni, kratkotrajni gubitak svesti), moždana magla i drhtanje. Time što ćete izbaciti unos praznih kalorija, poboljšati ishranu i obratiti pažnju na koji način vreme obroka i rada utiču na vas, moći ćete da kontrolišete simptome naglog pada šećera u krvi i sprečite njihovu ponovnu pojavu.

pad šećera u krvi simptomi

Šta je hipoglikemija?

Hipoglikemija je stanje do koga dolazi usled niskog nivoa šećera u krvi, odnosno naglog pada nivoa glukoze u krvi. Glukoza je najprisutnija u namirnicama koje sadrže ugljene hidrate i onima koje sadrže šećer, a smatra se jednim od najvažnijih izvora energije za organizam.

U nastavku sledi kratko objašnjenje kako glukoza deluje na organizam i kako se odvija proces u kome hormoni regulišu nivo šećera u krvi.

  • Kada jedemo hranu koja sadrži glukozu (poput voća, povrća, pasulja, žitarica i slatkiša), ona se apsorbuje u krvotok koji je raznosi kroz organizam do ćelija dajući im energiju.
  • Da bi naše ćelije mogle da koriste glukozu, neophodno je prisustvo hormona koji se zove insulin, a koji se stvara u pankreasu kao odgovor na količinu glukoze koju smo konzumirali.
  • Insulin pomaže našim ćelijama da apsorbuju onoliko glukoze koliko im je potrebno za energiju, a potom se višak glukoze šalje u jetru ili različite vrste mišićnog tkiva u kojima će biti uskladištena za kasniju upotrebu kao glikogen.
  • Osim što skladištimo glikogen kao zalihu energije koja može da se iskoristi kada je potrebna, od viška glukoze koji nam nije potreban za energiju možemo da stvaramo i lipocite („masne ćelije“) koji formiraju adipozno tkivo, odnosno telesno salo.
  • Kod zdravih osoba, kada nivo glukoze previše padne, hormon koji se zove glukagon stavlja do znanja jetri da bi trebalo da oslobodi uskladišteni glikogen da bi nivo glukoze u krvi bio u zdravom opsegu.
  • Ukoliko dođe do ometanja ovog procesa, iz bilo kog razloga, nivo šećera u krvi ostaje nizak i dolazi do pojave simptoma hipoglikemije.

Nasuprot onoga što se naziva hipoglikemija, postoji i hiperglikemija, odnosno stanje do koga dolazi usled visokog nivoa šećera u krvi (visokog nivoa glukoze u krvi). Hiperglikemija se obično javlja kod osoba sa predijabetesom ili dijabetesom kada oboljenje nije dobro kontrolisano. Hiperglikemija izaziva simptome povezane sa dijabetesom, uključujući i pojačani osećaj žeđi, mokrenje, malaksalost i vrtoglavicu.

Hipoglikemija kod dijabetičara je česta pojava i oni mogu da zapadnu u stanje hipoglikemije ako pate od drastičnih kolebanja nivoa šećera u krvi, do čega obično dolazi usled nepravilnog regulisanja insulina i glukoze. Kod osoba sa dijabetesom hipoglikemija je često ozbiljno neželjeno dejstvo medikamenata za snižavanje nivoa šećera u krvi (koji sadrže insulin) i zbog kojih dolazi do naglog i drastičnog pada nivoa glukoze, kao i ishrane koja nije izbalansirana i zdrava. Studije su otkrile da ako se hipoglikemija često javlja može negativno da utiče na odbrambene mehanizme koji sprečavaju pad glukoze u krvi, što za posledicu ima ozbiljne komplikacije, uključujući i 6 puta veći rizik od smrti usled teške epizode hipoglikemije.

Hipoglikemija simptomi i znakovi

Da li ste nekad pred obrok osetili drhtavicu, mrzovolju i umor? Da li ste nekada držali dijetu i namerno preskakali obroke i usled toga osetili jaku potrebu za šećerom i malaksalost? Ako jeste, onda ste verovatno iskusili ono što se zove nizak nivo šećera u krvi.

Najčešće simptomi hipoglikemije, drugim rečima, znakovi niskog šećera u krvi spadaju:

  • glad, ponekad jaka i iznenadna
  • simptomi anksioznosti poput nervoze i drhtavice
  • znojenje, uključujući i noćno znojenje koje se događa u snu (ovo su znakovi „noćne hipoglikemije“)
  • vrtoglavica ili ošamućenost
  • malaksalost, umor ili teturanje
  • otežano spavanje i buđenje sa osećajem umora
  • razdražljivost i promenljivo raspoloženje
  • bledilo kože lica
  • glavobolja
  • mišićna slabost
  • znakovi moždane magle, uključujući konfuziju i otežani rad ili koncentracija
  • u teškim slučajevima (uključujući i one kojima su uzrok lekovi za dijabetes), može da dođe do epi napada, kome pa čak i smrti. Dijabetičari su izloženi najvećem stepenu rizika od nastupa teških epizoda hipoglikemije, posebno ako se ponavljaju tokom dužeg vremenskog perioda. Za teške epizode hipoglikemije kod starijih pacijenata sa dijabetesom se pokazalo da su povezane sa povećanim rizikom od pojave demencije, bolesti srca, otkazivanja funkcija mozga, oštećenja nerava i smrti.

Ne zaboravite da je moguće da se jave simptomi i hipoglikemije i hiperglikemije kada se nivo šećera u krvi ne drži pod kontrolom. Vremenom se javljaju i komplikacije i česta neželjena dejstva koja su indikativna za predijabetes i dijabetes, uključujući i malaksalost, potrebu za šećerom, kolebanja krvnog pritiska, gubljenje ili dobijanje telesne težine, oštećenje nerava i nervozu.

Hipoglikemija – uzroci i faktori rizika

Koji su to osnovni uzroci koji dovode do pojave simptoma hipoglikemije? U nastavku teksta ćemo navesti koji su uzroci hipoglikemije.

Nepravilno regulisanje nivoa insulina

Kada u krvi ima previše šećera, nivo insulina će stalno da raste, što na kraju dovodi do insulinske rezistencije (stanja u kome ćelije prestaju da reaguju na normalnu količinu insulina). Ovo, u nekim slučajevima, može da dovede do pojave dijabetesa ili drugih simptoma metaboličkog sindroma, mada može i da izazove kolebanja nivoa šećera u krvi kod osoba koje se ne smatraju dijabetičarima.

Loša ishrana

Hipoglikemija se javlja i zbog konzumiranja nedovoljne količine hrane, dugi periodi bez dovoljno hrane ili nedostatak hranljivih materija. Hir dijete/brze dijete takođe mogu da izazovu simptome, budući da obično podrazumevaju konzumiranje malih obroka ili potpuno preskakanje obroka. Neke studije su otkrile da je nedovoljan unos hrane uzrok br. 1 za pojavu teških epizoda hipoglikemije, i to širom sveta. Ovo stanje koje je poznato kao „poremećaj kontraregulatornih mehanizama“, u suštini znači da se simptomi hipoglikemije mogu javiti zato što ne obraćate pažnju na signale za glad koje vam šalje vaš organizam.

Lekovi za dijabetes

Dijabetičari često dobijaju lekove koji bi trebalo da neutrališu njihovu otpornost na normalno dejstvo insulina – drugim rečima, da snize visok nivo šećera u krvi. Klinička ispitivanja su otkrila da je upotreba insulinskih i glukoznih medikamenata, radi postizanja zdravog nivoa šećera u krvi, povezana sa trostrukim povećanjem rizika od pojave simptoma hipoglikemije. Ovo hipoglikemično dejstvo, većina eksperata smatra velikim problemom koji je čak „protivteža korisnom delovanju intenzivne kontrole glukoze“, kako se navodi u Indijskom žurnalu za endokrinologiju i metabolizam. U lekove zbog kojih se javlja hipoglikemija spadaju hlorpropamid, glimepirid, glipizid, repaglinid, sitagliptin i metformin.

Lekovi za lečenje drugih bolesti

Kada se neki lekovi kombinuju sa insulinom, može da se javi nagli pad šećera u krvi. U takve lekove spadaju pramlintid i eksenatid.

Povećana fizička aktivnost

Prekomerno vežbanje i pretreniranje, kao i ne uzimanje hrane nakon vežbanja, mogu da dovedu do niskog nivoa šećera u krvi. Mišići koriste glukozu iz krvi ili uskladišteni glikogen radi regeneracije i zato je veoma važno da se „dopunite gorivom“ nakon vežbanja kako biste sprečili da se javi hipoglikemija.

Drugi zdravstveni problemi

Hormonalni disbalans, autoimune poremećaji, poremećaji ishrane, otkazivanje rada organa ili tumori koji utiču na nivo hormona, sve su to stanja koja utiču na način oslobađanje insulina, ćelijskog preuzimanje glukoze i skladištenja glikogena i zbog njih se može pojaviti hipoglikemija.

Alkohol

Alkohol podiže nivo šećera u krvi ali naknadno može da dođe do velikog opadanja pa se može javiti hipoglikemija.

Nedostatak enzima

Neki metabolički faktori mogu da otežaju pravilno razlaganje glukoze ili način na koji jetra oslobađa glikogen kada se ukaže potreba za njim a posledica je hipoglikemija.

Visok nivo stresa

Stres može da podigne nivo kortizola i na taj način ometa pravilnu upotrebu insulina.Hipoglikemija se često javlja kod osoba koje su dugoročno izložene stresu.

Hipoglikemija lečenje

Konvencionalne metode lečenja hipoglikemije

Prema Američkoj asocijaciji za dijabetes, ovo su najčešći konvencionalni načini za lečenje hipoglikemije:

  • Promena ishrane i načina života radi bolje kontrole glukoze u krvi. Ovde spadaju promena učestalosti obroka ili pridržavanje plana ishrane za dijabetes.
  • Lekari često preporučuju konzumiranje 15 – 20g glukoze (iz ugljenih hidrata) čim počnu simptomi hipoglikemije.
  • Pratite simptome nekih 15 minuta, a ako ste dijabetičar, proverite za to vreme i nivo šećera u krvi.
  • Da biste sprečili da se simptomi pada šećera u krvi ponovo jave, na svaka 2 – 3 sata uzimajte bar manju užinu. Užine i obroci bi trebalo da sadrže bar 15g ugljenih hidrata.
  • Ponekad lekari prepisuju i lekove, uključujući i tablete glukoze ili gel sa glukozom, uz druge lekove kojima se kontrolišu simptomi hipoglikemije kod dijabetičara. Ponekad se koristi i glukagon injekcioni kit kao lek za osobe sa dijabetesom koje su izgubile svest zbog teške insulinske reakcije.

Prirodni lekovi za hipoglikemiju

Pridržavajte se načina ishrane za hipoglikemiju
Ako ste ranije kod vas javljala hipoglikemija, pokušajte da se pridržavate planiranih obroka dok pratite simptome da biste naučili kako da normalizujete nivo šećera u krvi.

U namirnice koje mogu da budu korisne za kontrolisanje simptoma hipoglikemije spadaju:

  • Namirnice sa visokim sadržajem vlakana – Artičoke, zelenolisno povrće, čia semenke, seme lana, pasulj, jabuke, seme bundeve, badem, avokado i slatki krompir si odličan izbor.
  • Zdravi ugljeni hidrati – Ugljeni hidrati su glavni prehrambeni izvor glukoze, međutim, nisu svi ugljeni hidrati isti. U dobar izbor spadaju smeđi ili divlji pirinač, slatki krompir, proklijala drevna žita, mahunarke i pasulj.
  • Povrće i celo voće – Voće i sveži voćni sokovi mogu da budu naročito korisni za ublažavanje epizoda hipoglikemije.
  • Zdrave masti – Devičansko kokosovo ulje, MCT ulje (srednjelančani trigliceridi), ekstra devičansko maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke (poput badema, čie, semena konoplje i lana) i avokado, spadaju u dobre izvore.
  • Proteini dobrog kvaliteta – Divlja riba, poput lososa, jaja iz slobodnog uzgoja, govedina i jagnjetina sa pašnjaka, sirovi mlečni proizvodi (uključujući i jogurt, kefir i sirovi sir) i živinsko meso iz slobodnog uzgoja su neke od najboljih proteinskih namirnica.

U namirnice koje bi trebalo da izbegavaju osobe kod kojih se javlja hipoglikemija spadaju:

  • previše kofeina ili alkohola
  • prazne kalorije, uključujući visoko prerađenu gotovu hranu
  • zaslađeni napici
  • rafinisane žitarice
  • brza i pržena hrana

Dobro razmislite pre preskakanja obroka ili drastičnog smanjenja unosa kalorija

Osobe kod kojih se javlja hipoglikemija ili imaju dijabetes bi trebalo da imaju redovne obroke tokom čitavog dana, da unose dovoljno kalorija sa svakim obrokom (obično uključujući i neke zdrave ugljene hidrate) i da nikada ne preskaču obroke. Zdrava užina na svakih par sati takođe može da bude korisna za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi i sprečavanje pada energije.

Ako vežbate i osećate malaksalost ili vrtoglavicu, vodite računa da jedete dovoljno, napravite pauzu i trudite se da pri ruci imate neki zalogaj koji ćete unapred pojesti. Obnovite energiju nakon vežbi nekom užinom koja sadrži kombinaciju proteina i zdravih ugljenih hidrata. Ako ste primetili da vam se simptomi hipoglikemije javljaju tokom noći u snu, razmislite o užini pre odlaska na spavanje da biste sprečili noćnu hipoglikemiju.

Razgovarajte sa lekarom o lekovima koje uzimate

Ukoliko uzimate neke lekove koji utiču na glukozu u krvi ili nivo insulina, veoma pažljivo pratite fizičke znakove i simptome koji mogu da ukazuju na hipoglikemiju. Istraživanja pokazuju da simptomi hipoglikemije mogu postupno da postanu manje intenzivni tokom vremena ili da se smanjuju, što za posledicu ima da veliki broj pacijenata kod kojih su se epizode ponavljale, postaje „nesvestan hipoglikemije“,  zahvaljujući lekovima. Razgovarajte sa lekarom koji će vas uputiti kako da tačnije pratite nivo šećera u krvi ili će vam promeniti dozu leka da bi se ublažili simptomi.

Činjenice o hipoglikemiji

  • Kao uzrok br. 1 za pojavu epizoda hipoglikemije, identifikovan je ograničen unos kalorija (zbog dijete, posta ili preskakanja obroka). U druge vodeće uzroke spadaju prekomerno vežbanje bez dopunjavanja energije i uzimanje nezdravih doza insulinskih lekova.
  • Insulinski lekovi mogu ponekad da pokrenu teške epizode hipoglikemije, čak i one koje mogu da budu smrtonosne. Dokazi iz nekoliko studija ukazuju da se teška hipoglikemija javlja kod 35 – 42% pacijenata sa dijabetesom koji uzimaju insulinske medikamente, a prosečna stopa teških napada hipoglikemije se kreće između 90 i 130 epizoda tokom životnog veka pacijenta.
  • Studije su otkrile da je kod pacijenata koji duže boluju od dijabetesa (na primer, preko 15 godina), rizik da se javi teška hipoglikemija je mnogo veći.
  • Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 kod kojih bolest nije dijagnostikovana i nije počelo lečenje, rizik od smrtnog ishoda je značajno veći nego kod zdravih osoba. Na primer, noćna hipoglikemija se smatra uzrokom 5 – 6% svih smrtnih ishoda među mlađim osobama sa dijabetesom tipa 1.
  • Procenjuje se da je u hitnim službama SAD broj pregleda čiji je uzrok hipoglikemija, na godišnjem nivou oko 298.000.
  • Da bi se sprečili simptomi hipoglikemije, većina ljudi bi trebalo da pojede nešto na svaka 2 – 3 sata i da pokuša da svaki obrok sadrži bar 15g ugljenih hidrata.

Količina šećera u krvi (referentne vrednosti)

Pitate se koji nivo glukoze u krvi se smatra previsokim ili previše niskim? Uopšteno govoreći, eksperti su saglasni da ne postoji jasna granica između normalnog opsega vrednosti šećera u krvi i visokog ili niskog nivoa. Međutim, istraživači i lekari često koriste referentne vrednosti nivoa šećera u krvi da bi kategorisali različita oboljenja.

Normalna vrednost šećera u krvi

Oko 60 – 140 miligrama šećera po decilitru krvi (mg/dl) se smatra vrednošću koja je u normalnom opsegu zdravog nivoa šećera u krvi. Postojanje „normalnog opsega“ je neophodno jer čak i potpuno zdrave osobe imaju izvesna kolebanja nivoa šećera u krvi preko dana, u zavisnosti od toga koliko i kako su jele ili kakav im je nivo fizičkih aktivnosti. Internacionalna jedinica za kategorisanje nivoa glukoze u krvi je milimol po litru pa se zdrav opseg kreće u vrednostima od 3,3 – 7,8mmol/l.

Ako ste zdravi (nemate dijabetes), a niste jeli ništa u proteklih 8 sati, normalnim nivoom šećera u krvi se smatra sve između 70 i 90mg/dl (odnosno manje od 100mg/dl – 5,6mmol/l) ili od 3,8 – 5mmol/l.

Ako ste zdravi i jeli ste u protekla 2 sata, normalno je da šećer u krvi bude ispod 140mg/dl (7,8mmol/l).

Hipoglikemija i nivo šećera u krvi

Hipoglikemija je vrednost nivoa šećera u krvi koja je ispod 60 – 70mg/dl (3,3 – 3,9mmol/l). Ukoliko imate dijabetes, nivo glukoze meren na prazan želudac, idealno bi trebalo da bude takođe ispod 100mg/dl (5,6mmol/l), što može da se reguliše pomoću insulina. Smatra se da je zdrav nivo šećera u krvi pre jela 70 – 130mg/dl (3,9 – 7,2mmol/l). Ukoliko imate dijabetes, trebalo bi da održavate nivo šećera u krvi pre spavanja između 100 i 140mg/dl (5,6 i 7,8mmol/l) i bar na 100mg/dl (5,6mmol/l) pre vežbanja.

Hiperglikemija

Ako se dijabetes tipa 1 ne leči , ponekad nivo glukoze u krvi može da poraste i na 500mg/dl (27,8mmol/l). Ovako visok nivo je redak kod osoba sa dijabetesom tipa 2, naročito ako uzimaju lekove ili vode zdrav život da bi kontrolisali šećer u krvi. Ako imate dijabetes i jeli ste u prethodna 2 sata, vaš cilj je da vam nivo šećera u krvi ostane ispod 180mg/dl (10,0mmol/l).*

(*Referentne vrednosti mogu da se razlikuju od laboratorije do laboratorije. U nekim nalazima se navode i ove vrednosti kao referentne:

  • idealna količina šećera u krvi – od 3.8 do 6.9 mmol/l
  • nizak nivo šećera u krvi – manje od 3.5 mmol/l
  • normalan nivo šećera u krvi – od 3.8 do 6.9 mmol/l
  • granični nivo šećera u krvi –  od 7.8 do 11 mmol/l
  • visoki nivo šećera u krvi – iznad 11.1 mmol/l

Dijabetes se dijagnostikuje kada dva merenja na prazan želudac pokažu nivo glukoze u krvi veći od 7,0mmol/l. – Prim. prev.)

Mere opreza kod hipoglikemije

Ukoliko smatrate da su se kod vas pojavili teški simptomi hipoglikemije, uključujući i gubljenje svesti, odmah se javite svom lekaru ili hitnoj medicinskoj službi. Ako vam se dogodilo da izgubite svest ili da dobijete napada, a uzimate lekove koji utiču na nivo glukoze u krvi, to obavezno recite lekaru.

Ako ste dijabetičar, preporučljivo je da obučite nekoga kako da vam administrira glukagon radi lečenja teških napada hipoglikemije i recite toj osobi da pozove hitnu pomoć u takvom slučaju. Nemojte da ignorišete ozbiljne znakove, kao što su padanje u nesvest, nesanica, ubrzano lupanje srca koje izaziva hipoglikemija itd., koji se ponavljaju tokom vremena jer to povećava rizik od dugotrajnih komplikacija.

Nekoliko reči na kraju

  • Hipoglikemija je stanje koje karakteriše abnormalno nizak nivo glukoze u krvi (šećera u krvi).
  • Najčešći simptomi hipoglikemije su napad gladi, drhtavica, razdražljivost, vrtoglavica i malaksalost.
  • U uzroke hipoglikemije spadaju smanjenje broja kalorija, preskakanje obroka, loša ishrana, nedostatak hranljivih materija i izbegavanje jela nakon vežbanja.
  • Teški simptomi hipoglikemije pogađaju osobe sa dijabetesom koje najčešće uzimaju lekove i takvo stanje se često naziva insulinskom reakcijom ili insulinskim šokom.
  • U prirodno lečenje simptoma hipoglikemije spadaju redovni obroci na svakih nekoliko sati, izbalansirana ishrana, dopunjavanje enrgije nakon vežbanja i oprez pri uzimanju lekova koji ometaju regulisanje nivoa šećera u krvi.
------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/08/pad-šećera-u-krvi-simptomi.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/08/pad-šećera-u-krvi-simptomi-150x150.jpgadminZdravljeHipoglikemija (nagli pad nivoa šećera u krvi) – simptomi na koje bi trebalo da obratite pažnju i prirodno lečenje Nekontrolisani nivo glukoze u krvi je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu. Simptomi hipoglikemije se često javljaju kod osoba sa predijabetesom ili dijabetesom, mada su povezani i sa drugim zdravstvenim...