Dete neće da učiPriča o učenju je priča za ceo život i svi mi učimo dok trajemo. Ako dete na vreme shvati da uči za sebe, a ne za roditelje, naklonost učiteljice ili nagrade, i prihvati da vremenom širi vidike, imaće mogućnost da bira, a samim tim i veće šanse da uspe u životu.

Ako se u porodici gradi opšti pozitivan stav prema učenju, uz savete i odgovarajuću unutrašnju motivaciju, velike su šanse da dete učenje shvati kao zadovoljstvo, a ne kao teret.

Prema recima Lajovićeve, ključ svakog dobrog i dugotrajnijeg prihvatanja znanja je postizanje ravnoteže u organizaciji i disciplini, ali i kreativnosti, mašti i igri, što je često zapostavljeno.

– Dete koje je do polaska u školu steklo radne navike lakše će prihvatiti obaveze i biće bolje organizovano. Uz to, samostalnije će obavljati zadatke koji su mu zadati. Vrlo je pogrešno kad roditelji pojedine stvari rade umesto de ce, recimo, domaći zadatak. Prvo detetu šalju lošu poruku („Mi možemo da prevarimo nekog”, a misli se na školu,
iako nikom do sada to nije pošlo za rukom, jer se uvek prepozna rukopis roditelja), a drugo, škola kao autoritet pada na svim poljima.

Treba uspostaviti kontinuitet u pojedinim aktivnostima i ostaviti vremena za sve, da bi učenje detetu predstavljalo zadovoljstvo ili novo otkrivanje nepoznatog.
– Po povratku iz škole, dete može malo da se odmori, poigra, jede, ako je gladno, napravi malu pauzu i sedne da uči. No, treba voditi računa: što je dete manje, radi se (uči) u manjim „porcijama”, jer ne može se očekivati od deteta koje je imalo četiri časa u školi, da i kod kuće četiri sata piše i čita – to za njega postaje maltretiranje.

Kada se govori o pravilnim tehnikama učenja, na prvom mestu je iščitavanje gradiva i to celovito, a ne u segmentima, da bismo znali o čemu radi se u tekstu. Zatim sledi odvajanje većih poglavlja (celina), a pošto se uči s olovkom u ruci, tekst podvlačimo, obeležavamo bitne delove, svako na svoj način, ispisujemo komentar radi podsećanja sa strane.

Ne treba učiti napamet, već s razumevanjem, uz ponavljanje -proveru usvojenog znanja. Ukoliko ne obnavljamo, u sebi ili, što je još bolje naglas, mi samo prepoznajemo neku temu i stvaramo iluziju da znamo. A suština je da izađemo iz prepoznavanja i steknemo pravo znanje. Vrlo je važno naučiti dete da, ukoliko mu nešto nije jasno, traži da mu se objasni, jer se kuća znanja ne gradi na klimavim temeljima.

Roditelji mogu svojim postupcima i odnosom prema detetu, znatno da ga motivišu i daju pozitivan podsticaj za učenje. Dete će to usvojiti i kasnije kroz život, primenjujući, izrasti u svestranu, obrazovanu ličnost. Dakle, problem učenja i neučenja je problem životne šanse, jer se sa svakim novim učenjem otvara novo polje perspektive, novi vidici. Zato dete, još i pre polaska u školu treba učiti da bude radoznalo, da samo saznaje i otkriva nove stvari i tako stvori, što bi se modernim jezikom reklo pro-aktivan stav, koji je jedna od bitnih stepenica do uspeha.

PAUZA OBAVEZNA

Svako usvajanje novih znanja, bilo da se radi o školskoj deci ih o studentima, uz predan rad zahteva i odmor. Gradivo podeljeno na nekoliko celina, savlađuje se u određenom vremenskom periodu, ali uz obavezne pauze, koje su individualne. Školska deca rade kraće i imaju češće pauze, dok studenti, zavisno od obima gradiva, od knjige odmaraju uz razne aktivnosti. Ako se, pak, uče uporedo dva predmeta, nikada ne treba birati „istorodne”, npr. prirodne nauke, već se uči matimatika, a zatim strani jezik… Bitno je samo imati kontinuitet, jer je najlošija vrsta učenja, kampanjsko učenje.

SAVETI ZA UČENJE

U sobi ili stanu izaberi mesto za učenje i vodi računa da ima dovoljno svetla, da ne oštetiš vid dok čitaš ih pišeš.

Uči uvek na tom mestu i u slično vreme.

Potrudi se da sediš pravilno i da ne kriviš kičmu.

Lakše se uči ako nema događaja koji ti skreću pažnju (TV)

Uči kad si najodmorniji (ne odmah posle jela ili bavljenja sportom)

Pravi kratke pauze između učenja lekcija

Prvo uči lakše gradivo, tako se „zagrevaš” za teže

Ne uče se slični predmeti jedan za drugim, već se kombinuju: matematika, istorija, fizika, srpski, a ne istorija, srpski, fizika, matematika

Obavezno se preslišavaj. Siguran znak da si naučio jeste ako možeš da se preslišaš bez pomoći sveske ili knjige

Prvo se preslišavaj deo po deo, a zatim lekciju u celini

Ne uče se svi predmeti na isti način: za istoriju treba više preslišavanja, za matematiku više vežbanja

Teže, nove reči, pojmove, definicije napiši krupnim slovima, flomasterom na posebnom papiru, koji možeš da zalepiš na vidnom mestu i da ponekad pogledaš tako ćeš brže zapamtiti

Mape uma

Kao jedna od najdelotvornijih metoda u tehnikama učenja pokazale su se mape uma, odnosno šeme koje se prave radi bržeg i boljeg pamćenja usvojenih informacija. Ova metoda predstavlja povezivanje pojmova sa nekim od ranije poznatim stvarima, kroz grafikone, crteže ili prikaze, pa dete sve informacije koje usvoji povezuje u sistem znanja.

------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/09/Dete-neće-da-uči-.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/09/Dete-neće-da-uči--300x300.jpgadminDuh i teloPriča o učenju je priča za ceo život i svi mi učimo dok trajemo. Ako dete na vreme shvati da uči za sebe, a ne za roditelje, naklonost učiteljice ili nagrade, i prihvati da vremenom širi vidike, imaće mogućnost da bira, a samim tim i veće šanse da uspe...