beli slez gajenjeBeli slez se upotrebljava i u narodnoj i u službenoj medicini. Kao lekovita sirovina koristi se koren (Althaea radix), list (Althaea folium) i cvet (Althaeaflos). Danas je u upotrebi najviše koren belog sleza zbog velikog sadržaja sluzi (oko 35%) i upotrebljava se u terapiji respiratornog katara i kašlja, suvog i nadražajnog, upale sluznice gornjih respiratornih organa, čira na želucu, enteritisa, cistitisa, uretritisa, varikoza…

Osim sluzi sadrži i oko 35% skroba, 1,5 % masnog ulja, pektine, tanine, lecitine i fitosterole. Ulazi u sastav raznih čajeva (Spe-cies pectorales i Species Althaeae).
Mlevenjem i prosejavanjem korena belog sleza dobija se prašak koji služi za posipanje pilula i izradu poslastica i lekova.

U našoj zemlji belog sleza najviše ima u Vojvodini. Raste samoniklo po vlažnim livadama, pored reka, na obodima plavnih šuma. Sakupljanje belog sleza je danas napušteno i prešlo se na gajenje, jer se dobija kvalitetnija sirovina. Gajeni beli slez ima mekši, mesnatiji, deblji, jednoličniji i manje žilav koren i sa više sluzi od samoniklog.

Beli slez je višegodišnja zeljasta biljka sa jakim, mesnatim i račvastim korenom. Koren je spolja bledožute, a iznutra bele boje, sluzav, i slatkastog je ukusa. Najpre se obrazuje lisna rozeta, a zatim i uspravna stabljika visine do 2 metra. Listovi su krupni, naborani, srcastog oblika, sa zaoštrenim vrhom. U pazuhu listova nalaze se beli do bledoružičasti cvetovi. Cveta od jula do septembra. Seme je okruglastog, pločastog i diskastog oblika sive boje. Masa od 1000 semenki ima 3 grama.

Čaj od belog sleza

3 do 10 grama belog sleza potopiti 2 sata u 150 ml vode na hladno. Piti višepitta dnevno po supeni kašiku.

Čaj sa belim slezom za iskašljavanje
Izmešati 50 g belog sleza i 50 g podbela. Snpenu kašiku te mešavine popariti sa 200 ml ključale vode, zatim poklopiti i posle 2 sata piti toplo, po jednu kašiku svakih 10 minuta.

Gajenje belog sleza

Beli slez je biljka kontinentalne klime i dobro se razvija u umereno vlažnoj i toploj klimi. Najbolje uspeva u područjima gde je količina padavina oko 600 l/m2 godišnje. Koren podnosi niske temperature i preko -20 C, i ne izmrzava u našim klimatskim uslovima.

Veoma važan uslov za uspešeno gajenje belog sleza je pravilan izbor zemljišta.
Beli slez zahteva lako, duboko i vlažno zemljište. Duge suše mu ne pogoduju. Najbolja mesta su parcele sa rečnim nanosima, povremeno poplavljene. Beli slez može bez oštećenja provesti pod vodom 20-30 dana i nakon povlačenja vode se normalno razvija. Najveće prinose daje na svežim aluvijalnim nanosima i lakim ritskim crnicama. Smonice i druga teška zemljišta nisu podesna za gajenje zbog otežanog razvoja korena, a i vađenje i čišćenje korena nije lako.
Kao višegodišnja biljka ne uklapa se u plodored. Kao predusev nije dobar za ozime kulture, jer se kasno vadi koren.
Beli slez se proizvodi direktnom setvom, proizvodnjom rasada u lejama i sadnjom korenovih glava, uzetih od starijih biljaka. U intezivnom načinu proizvodnje na većim površinama najekonomičniji način je direkrna setva semena u jesen tokom novembra ili u proleće (mart mesec). Seme se seje na rastojanju 60-70 cm izmedju redova, plitko na dubinu 1-2 cm.

Ukoliko se seje klasičnim žitnim sejalicama, radi ravnomernije setve i boljeg raspoređivanja biljaka seme se pomeša sa peskom. U poslednje vreme, upotrebom preciznih povrtarskih sejalica za sitna semena, nosač nije potreban. Za jedan hektar potrebno je 6 kg semena pod uslovom da je dobre klijavosti. Beli slez sporo niče i potrebno mu je mesec dana, a glavni preduslov za uspešan rast i razvoj mlade biljčice je dobro pripremljena parcela za setvu.

Beli slez se proizvodi i putem rasada proizvedenog u hladnim lejama tokom juna i jula meseca. Seje se omaške ili u redove razmaka 15-20 cm. Za setvu leje od jednog metra potrebno je oko 8 g semena. Biljka niče za oko 20 dana i u fazi 5-6 listova i visine oko 10 cm rasađuju se na stalno mesto u jesen početkom oktobra. Sa 1 m.2 dobije se oko 350 biljčica za rasad.

Treći način razmnožavanja belog sleza je deljenje korenovih glava, što je najjednostavniji postupak. Od izvađenog korena, odsecaju se glave sa pupoljcima. Ukoliko ima veći broj pupoljaka, glave se rasecaju na više delova, tako da sadimo delove koji imaju 2-3 pupoljka. Ovakav način proizvodnje danas se koristi za potrebe selekcije. Od sadnog materijala u našoj zemlji najraširenija je sorta vojvođanski.
Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili sledeće godine u proleće. Utvrdeno je da sluzi u korenu ima najviše krajem oktobra i početkom novembra, na kraju vegetacije, zbog čega ga tada treba i vaditi. Vadi se izoravanjem plugom bez plužne daske, iz umereno vlažnog zemljišta. Sa izvađenog korena odstranjuju se oštećene i sitnežile, a potom se koren pere u hladnoj vodi. Oprani koren prenosi se u prostorije gde se ljušti i seče na više delova u tzv. šipke, obično dužine oko 10 cm. Tako pripremljen koren suši se u sušarama na temperaturi 45 C. Može se sušiti i prirodnim putem, ali tada osušen koren nema lepu boju i brzo uplesnivi. Dobro osušena droga je bele do svetložute boje, na prelomu dosta praši i slabog je mirisa. Kada se okusi sluzava je i sladunjava. Osušene šipke belog sleza seku se u kockice i tako dolaze u promet.
Od 4 kg svežeg korena dobije se 1 kg suvog. Odnos je, dakle, 4:1. Sa hektara se dobija 1500-2000 kg suvog korena.
Osim korena koriste se i listovi i cvetovi. Beru se više puta tokom vegetacije, a najbolje je u vreme samog cvetanja tokom jula i u avgustu. Kod berbe listova treba voditi računa da se ne obere više od 1/3 listova, kako koren ne bi izgubio na kvalitetu. Bere se samo zdravo i neoštećeno lišće. List se suši u sušarama i na promaji. Sivozelene je boje i mek od mnoštva dlaka. Bljutavog je i sluzavog ukusa, bez mirisa.
Sa hektara se dobija oko 600 kg suvog lišća. Odnos svežeg i suvog lišća je 6:1. Prinos suvog cveta je oko 100 kg po hektaru, odnos8:1.

Koren belog sleza se upotrebljava za izradu hladnog macerata. Iseckan koren se prelije prethodno prokuvanom i ohladenom vodom u odnosu (1:20) i ostavi da se odstoji 30 minuta, a zatim procedi preko tankog sloja vate. Kuvanje korena kao dekokta nije dobro, jer se time izvlači skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se kvari i ukisne.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/beli-slez-gajenje.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/02/beli-slez-gajenje-300x203.jpgadminBiljegajenje biljakaBeli slez se upotrebljava i u narodnoj i u službenoj medicini. Kao lekovita sirovina koristi se koren (Althaea radix), list (Althaea folium) i cvet (Althaeaflos). Danas je u upotrebi najviše koren belog sleza zbog velikog sadržaja sluzi (oko 35%) i upotrebljava se u terapiji respiratornog katara i kašlja, suvog...