Rak pluća podrazumeva nekontrolisano razmnožavanje ćelija, koje počinje u jednom ili drugom plućnom krilu, najčešće u kanalima kroz koje prolazi vazduh. Kancerogene ćelije ne počinju da se razmnožavaju u zdravom tkivu, brzo se odvajaju i formiraju tumore.

Tumori su veliki i brojni, tako da polako počinju da “guše” disajne prolaze i kiseonik ne može normalno da odlazi u krvotok. Tumori koji ostaju na jednom mestu i ne šire se dalje su poznati kao benigni tumori.

Kancer na plućima mogi izazvati i metastaze sa drugih organa.

Maligni tumori su opasniji, šire se na druge organe kroz krvotok i/ili limfni sistem. Reč “metastaza” se odnosi na karcinom koji se sa mesta na kome se prvobitno pojavio širi na druge organe. Kada kancer metastazira, mnogo je teže da se uspešno izleči.

rak pluca kod muskaraca

Primarni rak pluća je onaj koji se razvija na samim plućima, dok je sekundarni onaj koji nastaje iz metsataze na drugom organu i stiže u pluća. Reč je o drugačijim tipovima tumora, i oni se ne leče na isti način.

Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine od karcinoma umire 7,6 miliona ljudi, što je 13% od ukupnog broja smrtnih slučajeva. Kao što ćemo videti, rak pluća prednjači po tom pitanju.

Koliko ljudi u svetu umire od kojih vrsta raka?

  • Rak pluća – 1.370.000 ljudi godišnje
  • Rak želuca – 736.000 ljudi godišnje
  • Rak jetre – 695.000 ljudi godišnje
  • Rak debelog creva – 608.000 ljudi godišnje
  • Rak dojke – 458.000 ljudi godišnje
  • Rak grlića materice – 275.000 ljudi godišnje

Statistika Cancer.org

Kako se klasifikuje rak pluća?

Rak pluća se najgrublje može podeliti u dve kategorije, u zavisnosti od toga kako izgleda pod mikroskopom: nemikrocelularni i mikrocelularni. Nemikrocelularni rak pluća se javlja u oko 80% slučajeva raka pluća.

Dalje se ovaj tip tumora može podeliti u četiri grupe, i svaki od tih tumora se leči na drugačiji način:

  • Epidermoidni ili karcinom skvamoznih ćelija: ovo je najčešća vrsta nemikrocelularnog raka pluća, i najčešći tip koji se javlja kod muškaraca. On se javlja u membranama bronhija.
  • Adenokarcinom: najčešće se javlja kod nepušača i žena, i nastaje u žlezdama koje stvaraju mukus.
  • Bronhioalveolarni karcinom: ovaj tip je prilično retka vrsta adenokarcinoma i javlja se u blizini alveola.
  • Makrocelularni karcinom: ovaj tip raka pluća se veoma lako širi, a javlja se u blizini spoljnih ivica ili na površini pluća.

Mikrocelularni karcinom pluća je karakterističan po malim ćelijama koje se brzo razmnožavaju i stvaraju veći tumor, koji se kasnije lako širi kroz organizam (metastaze raka pluća). Gotovo svi slučajevi ovakvog tipa raka pluća su izazvani pušenjem.

Šta izaziva rak pluća?

Karcinom pluća je krajnji rezultat ćelija koje se nekontrolisano razmnožavaju i ne odumiru. Normalne ćelije u telu imaju svoj predodređeni ciklus nastanka, deljenja i odumiranja. “Programirana” smrt ćelija se zove apoptoza, i kada dođe do nekog poremećaja u ovom procesu, počinju da se javljaju kancerogene ćelije. Za razliku od običnih ćelija, kancerogene ćelije ne odumiru onda kada treba. Umesto toga, one nastavljaju da se razmnožavaju. To dovodi do stvaranja tkiva koje se nekontrolisano razmnožava.

Karcinom pluća se javlja kada genetska mutacija u ćelijama dovede do oštećenja DNK u ćeliji, zbog čega ona ne može da odumre. Ove mutacije se javljaju iz nekoliko razloga. Rak pluća je najčešće posledica udisanja kancerogenih supstanci.

Kancerogene supstance

Reč je o stupstancama koje direktno izazivaju oštećenje DNK, što znači da dovode do stvaranja karcinoma ili do pogoršavanja stanja. Duvan, azbest, arsenik, gama i rendgenski zraci, UV zračenje i supstance u izduvnim gasovima su najbolji primeri kancerogenih supstanci. Kada je naše telo izloženo ovakvim materijama, stvaraju se slobodni radikali koji “kradu” elektrone iz drugih molekula. Ovi slobodni radikali oštećuju ćelije i to utiče na njihovu sposobnost da normalno funkcionišu i da se normalno dele.

Oko 87% svih slučajeva raka pluća je direktno povezano sa pušenjem ili udisanjem duvanskog dima. Čak i pasivno pušenje može oštetiti ćelije u tolikoj meri da to dovodi do karcinoma.

Genetika

Kancer može biti rezultat genetske predispozicije. Veoma je moguće da se rodimo sa određenim genetskim mutacijama ili greškom u genima, koja nas čini podložnijim razvoju karcinoma. Smatra se da genetska predispozicija ili direktno izaziva rak ili da povećava šanse za nastanak raka pluća ako se osoba često izlaže environmentalnim faktorima koji mogu dovesti do toga.

Simptomi raka pluća

Simptomi raka pluća mogu biti veoma različiti od osobe do osobe, jer u dobroj meri zavise od toga gde se sam karcinom nalazi, da li se raširio i gde i koliko je velik. Simptomi raka pluća se mogu pojaviti čak i nekoliko godina nakon što se rak razvije, obično kada bolest zađe u uznapredovalu fazu, piše Simptomibolesti.com.

Mnogi simptomi raka pluća su vezani za grudi i disajne puteve. Tu, između ostalog, spada sledeće:

  • stalan i jak kašalj
  • bol u grudima, ramenima ili leđima
  • promena boje sluzi koja se iskašljava (sputum)
  • problemi sa disanjem i gutanjem
  • promuklost
  • “zviždanje” pluća
  • hronični bronhitis ili pneumonija
  • iskašljavanje krvi ili krv u ispljuvku

Ako se karcinom proširi (metastaze), mogu se javiti i drugi simptomi, u zavisnosti od toga gde se rak još javio. Otečeni limfni čvorovi su česti i obično se javljaju kao jedan od prvih simptoma. Ako se rak proširi na mozak, kod pacijenata se može javiti vertigo, jake glavobolje i napadi. Jetra može postati uvećana, može se javiti žutica, a javljaju se bol u kostima i krte kosti. Moguće je i da se rak proširi na nadbubrežne žlezde, što rezultira promenom u nivou hormona.

Kako se rak širi i iskorišćava sve više energije, moguće je da se jave i neki od sledećih simptoma:

  • temperatura
  • zamor
  • neobjašnjiv i nagao gubitak kilograma
  • bol u zglobovima i kostima
  • problemi sa pamćenjem i kognitivnim funkcijama
  • oticanje u licu i vratu
  • slabost
  • krvarenje i problemi sa zgrušavanjem krvi

Kako se rak pluća dijagnostikuje i koje su njegove faze ?

Lekari postavljaju dijagnozu na osnovu simptoma i rezultata nekoliko različitih procedura. Najčešće se rade rendgen, bronhoskopija, kompjuterizovana tomografija i magnetna rzeonanca.

Lekari pregledaju pacijenta i rutinski se radi analiza krvi i sputuma. Ove procedure su osmišljene kako bi se pokazalo gde se tumor nalazi i da li je kancer metastazirao.

Mada ove dijagnostičke tehnike mogu dosta pomoći u postavljanju dijagnoze, jedini način da se stopostotno utvrdi da li je reč o karcinomu jeste pregled ćelija pod mikroskopom. Ova procedura se zove biopsija. Ako biopsija potvrdi postojanje kancera, lekari određuju o kom je tipu reč.

Kada je reč o nemikrocelularnom karcinomu, on se deli u nekoliko različitih kategorija. One su obeležene rimskim brojevima od I do IV, a manji broj znači i raniju fazu.

  • Stadijum I znači da se tumor nalazi na samo jednom plućnom krilu i nije zahvatio limfne čvorove.
  • Stadijum II je onaj kada se rak proširi na limfne čvorove u blizini primarnog mesta.
  • Stadijum IIIa je onaj kada se karcinom proširi na limfne čvorove u grudnom košu i dijafragmi, na istoj strani gde se prvobitno javio.
  • U stadijumu IIIb, karcinom se širi i na limfne čvorove u drugom plućnom krilu ili vratu.
  • U stadijumu IV, karcinom se proširuje i na druge delove tela i organa.

Mikrocelularni rak pluća može biti ograničeni ili prošireni. U ograničenoj fazi, kancer je prisutan na samo jednom plućnom krilu i obližnjim limfnim čvorovima. U proširenoj fazi, tumor se širi na drugo plućno krilo i druge organe.

Lečenje raka pluća

Tretman raka pluća zavisi od tipa i faze raka, starosti pacijenta i njegovog zdravlja i ostalih relevantnih faktora. Pošto se lečenje nikada se sprovodi samo jednom metodom, obično je reč o kombinaciji različitih tepraija. Glavne metode lečenja su operacija, hemioterapija i zračenje piše Mayoclinic.org. U poslednjih nekoliko godina je napravljen velik pomak na polju imunoterapije, hormonske terapije i genetske terapije.

Operacija raka pluća

Operacija je najstarija metoda lečenja raka. Ako je kancer u prvoj ili drugoj fazi i nisu počele metstaze, moguće je potpuno izlečiti pacijenta uklanjanjem tumora i okolnih limfnih čvorova. Ako je došlo do metastaziranja, onda je gotovo nemoguće ukloniti sve kancerogene ćelije.

Ove operacije rade samo specijalizovani hirurzi. Nakon uklanjanja tumora i okolnog tkiva, preostalo tkivo se opet analizira kako bi se utvrdilo da li je ostalo kancerogenih ćelija.  Ako je prisutno još kancerogenih ćelija, možda je potrebno da se ukloni još tkiva.

Ove operacije mogu biti kurativne i palijativne. Kurativne operacije imaju za cilj da se ukloni karcinom u ranoj fazi tako što se kancerogeno tkivo potpuno uklanja. Palijativna operacija ima za cilj otvaranje disajnih puteva, i ne podrazumeva uvek i uklanjanje tumora.

Operacije imaju nuspojave u vidu infekcija i bolova. Reč je o invazivnim procedurama koje mogu dovesti do oštećenja okolnih tkiva.  Antibiotici se često koriste kako bi se sprečile infekcije rane.

Zračenje

Lečenje raka pluća zračenjem (radioterapija) podrazumeva uništavanje ili smanjivanje tumora tako što se tumor zrači. To dovodi do oštećenja molekula koji čine kancerogene ćelije i tako se ćelije uništavaju. Reč je o upotrebi gama zraka ili rentgenskih zraka kojima se uništavaju kancerogene ćelije. Ova vrsta zračenja se može koristiti kao glavna terapija, ili za uništavanje zaostalih ćelija nakon operacije ili za uništavanje metastaza.

Ranije su ovakvi tretmani imali teška neželjena dejstva jer su zraci uništavali i normalno, zdravo tkivo. Međutim, tehnologija je napredovala, tako da su sada ovi zraci mnogo precizniji i sama procedura je bezbednija. Onkolozi koji se bave zračenjme mogu precizno uperiti zrak na tumor, što smanjuje rizik od oštećenja okolnih tkiva. Ovakva vrsta lečenja može potrajati nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od toga koliki je tumor, koja doza zračenja se primenjuje i koliko je oštećenja nastalo u zdravom tkivu.

Neželjena dejstva terapijeza rak pluća  zračenjem uključuju umor, mučninu, gubitak apetita, opadanje kose i probleme sa kožom (postaje suva i iritirana).

Hemioterapija

Hemioterapija podrazumeva upotrebu jakih hemikalija koje utiču na proces deobe ćelija, te tako dolazi do ubrzanog odumiranja ćelija karcinoma. Ovaj tretman pogađa sve ćelije koje se brzo dele (ne samo kancerogene), ali se zdrave ćelije relativno brzo oporavljaju, dok sa kancerogenim ćelijama to nije slučaj. Hemioterapija se smatra sistemskom, jer ovi lekovi putuju kroz čitav organizam i uništavaju i ćelije primarnog tumora i metastaze koje su se raširile kroz telo.

Onkolozi koji leče rak pluća obično preporučuju intravensku primenu hemioterapije, mada se sve češće uzimaju i lekovi. Hemioterapija se odivja u ciklusa kako bi se telo oporavilo između dve doze, a doze se određuju prema tipo raka, tipu leka i tome kako pacijent reaguje na terpiju. Lekovi se mogu uzimati na dnevnoj, nedeljnoj ili mesečnoj bazi, a lečenje može trajati mesecima ili čak i godinama.

Kombinacija nekoliko vrsta hemioterapija se sve češće prepisuje, a hemioterapija se ponekad koristi i kao pomoćni tretman nakon operacije. Na taj način se smanjuje rizik od ponovne pojave karcinoma nakon operacije i zračenja. Hemioterapija se može davati i pre operacije, kako bi se tumor smanjio i kako bi se povećale šanse za uspešnu operaciju.

Hemioterapija sa sobom nosi i neželjena dejstva, a ona zavise od vrste samog leka i zdravlja pacijenta. Najčešća neželjena dejstva su mučnina i povraćanje, gubitak apetita, dijareja, opadanje kose, zamor, anemija, infekcije, krvarenja i čirevi u ustima. Većina ovih simptoma je samo privremena, a uz hemioterapiju se obično daju i drugi lekovi kako bi se ovi simptomi ublažili i sprečili.

Rak pluća – prognoza i smrtnost

Uz neke značajne izuzetke, prognoza za rak pluća je obično veoma loša. Smrtnost je velika rak pluća je vrsta kancera koja izaziva najviše smrtnih slučajeva. Međutim, prognoza u velikoj meri zavisi od toga u kojoj je fazi karcinom utvrđen. Ako je dijagnoza postavljena u ranijoj fazi, ovaj kancer se može izlečiti operacijom, hemioterapijom i zračenjem. Nažalost, ovaj karcinom se najčešće dijagnostikuje u kasnijim fazama bolesti, što znači da se tada mnogo teže leči pa je smrtnost velika. Uz pravilan tretman se šanse za oporavak umnogome povećavaju.

Neki faktori, poput pola, utiču na prognozu. Kod muškaraca je rak pluća opasniji nego kod žena u pogledu učestalosti i smrtonosnosti. Drugim rečima, muškarci češće dobijaju rak pluća i češće umiru od njega.Prognoze za rak pluća kod muškaraca su mnogo gore nego kod žena.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/11/rak-pluca-kod-muskaraca.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/11/rak-pluca-kod-muskaraca-150x150.jpgadminZdravljeRak pluća podrazumeva nekontrolisano razmnožavanje ćelija, koje počinje u jednom ili drugom plućnom krilu, najčešće u kanalima kroz koje prolazi vazduh. Kancerogene ćelije ne počinju da se razmnožavaju u zdravom tkivu, brzo se odvajaju i formiraju tumore. Tumori su veliki i brojni, tako da polako počinju da 'guše' disajne prolaze...