Sve što bi trebalo da znate o gustoj krvi

Gusta krv, ili hiperkoagulabilnost, je oboljenje kod koga je krv gušća i lepljivija nego što je to uobičajeno. Kada neko ima hiperkoagulabilnost, to znači da je takva osoba sklona pojačanom zgrušavanju krvi. Ovo oboljenje kod ljudi je posledica abnormalnog procesa zgrušavanja krvi.

U abnormalnosti zbog kojih se javlja gustu krv kod ljudi, spada i neuravnoteženost odnosa proteina i ćelija koje su odgovorne za zgrušavanje krvi.

Gusta krv može da ometa kretanje kiseonika, hormona i hranljivih materija u organizmu, sprečavajući ih da dopru do tkiva i ćelija. Usled ovoga dolazi do niskog nivoa kiseonika u ćelijama i vodi nedostatku hormona i hranljivih materija kod ljudi koji su oboleli od ovog poremećaja.

gusta krv kod beba

Osnovni podaci o gustoj krvi:

  • U većini slučajeva, retki su simptomi guste krvi, sve dok ne počne da formira veći krvni ugrušak (tromb).
  • Neka zdravstvena stanja su povezana sa gustom krvlju.
  • Lečenje guste krvi zavisi od oboljenja koje je izaziva.
  • Lekari nemaju standardni termin za označavanje guste krvi.

Gusta krv simptomi

Hiperkoagulabilnost je problem sa krvlju koji često ne prate simptomi, a uočava se po prvi put kada se formira tromb.

U nekim slučajevim, pored tromba, gusta krv može da dovede do pojave određenih simptoma. Ovi simptomi zavise od uzroka oboljenja i njegovog mesta.

Ovo su u nekim slučajevima simptomi guste krvi, mada nisu jedini:

  • zamućenje vida
  • ošamućenost
  • glavobolja
  • lako izbijanje modrica
  • obilno menstrualno krvarenje ili izbacivanje usirene krvi
  • povišeni krvni pritisak
  • nedostatak energije
  • kratak dah
  • anemija usled malog broja crvenih krvnih zrnaca

Tromb nepoznatog porekla, ponovljeno formiranje tromba i ponavljajući spontani pobačaji su razlozi za zabrinutost u slučaju guste krvi kod žena.

Svako ko ima ove simptome ili porodičnu istoriju guste krvi ili tromba, trebalo bi da se javi lekaru radi ispitivanja. Zahvaljujući tome, biće lakše da se proceni rizik od pojave nekih oboljenja.

Gusta krv lečenje

Kako se leči?

Za oboljenja koja utiču na zgrušavanje krvi lekari prepisuju antiagregacijske ili antikoagulantne lekove.

  • Antiagregacijska terapijaU ovu terapiju spadaju lekovi koji sprečavaju krvne pločice (trombocite), odnosno ćelije krvi odgovorne za zgrušavanje, da formiraju ugruške. U primere antiagregacijskih lekova spada aspirin.
  • Antikoagulaciona terapija – U ovu terapiju spadaju lekovi koji sprečavaju zgrušavanje na nivou koagulacionih faktora. U primere antikoagulanata spada varfarin.

Lekovi se prepisuju samo kada lekar sumnja da postoji povećani rizik od formiranja tromba i kada su se opasni ugrušci već formirali.

Pošto brojni pacijenti nikada neće imati tromb, lekari će najverovatnije preporučiti promene načina života da bi se smanjio rizik od formiranja ugrušaka i drugih komplikacija. U takve promene spadaju:

  • prestanak pušenja
  • smanjenje telesne težine, ako je neophodno
  • aktivnost i učestvovanje u svakodnevnim fizičkim aktivnostima
  • izbegavanje dugotrajnog sedenja i pomeranje nogu da bi krv mogla da teče

Gusta krv kod beba

Gusta krv kod beba se veoma retko javlja i često ne zahteva nikakvo lečenje.Ovaj problem kod novorođenčadi obično ne prate nikakvi simptomi i otkriva se prilikom analize krvi.U ovakvim slučajevima veoma je važna hidratacija tj. redovan i povećan unos vode.

Komplikacije i iskustva

Poremećaj kakav je gusta krv može da stvori doživotni problem. Ovo oboljenje može da dovede do stvaranja tromba, uključujući i duboku vensku trombozu, poznatu i kao DTV.

Kada se ugrušak formira u dubokoj veni, posledice su bol i problemi sa cirkulacijom oko regije gde se formirao tromb. Duboka venska tromboza se najčešće javlja u velikim venama duboko u potkolenicama, mada može da se javi bilo gde, na primer, u butinama, rukama, trbuhu ili karlici.

Simptomi duboke venske tromboze su:

  • oticanje, crvenilo i toplota na mestu gde se javlja
  • postepeno javljanje bola
  • bol u nozi prilikom savijanja stopala ili ispružanja noge
  • mišićni grčevi u listu noge
  • diskoloracija kože (plava ili bela) na drugim delovima tela

Plućna embolija nastaje kada se deo tromba odvoji ili embolizuje (pretvori u embolus) na mestu nastanka i probije do srca ili pluća. Ako ova krhotina tromba (embolus) dospe do srca ili pluća i napravi prepreku, može da spreči dovoljan dotok krvi i utiče na razmenu gasova u plućima.

U simptome plućne embolije spadaju:

  • kratak dah i ubrzano disanje
  • ubrzano lupanje srca
  • bol prilikom dubokih udisaja
  • iskašljavanje krvi
  • bol u grudima

U druge moguće i često ozbiljne komplikacije koje nastaju usled tromba, spadaju:

  • moždani udar (šlog) ako ugrušak krene ka mozgu i zapreči arteriju koja šalje oksigenizovanu krv u mozak
  • infarkt koji je posledica ugruška u koronarnoj arteriji
  • akutna povreda bubrega usled blokade ili tromba u jednoj ili obe renalne vene (bubrežne vene) koje odvode krv iz bubrega

Šta su uzroci i faktori rizika ?

Neki uzroci guste krvi su nasledni, a neki stečeni poput kancera.

U nstavku članka ćemo navesti neka oboljenja koja izazivaju zgušnjavanje krvi.

Neki oblici kancera

Policitemija vera je rak krvi koji potiče iz koštane srži, odnosno mekog središta kosti u kome se stvaraju nove ćelije krvi.Kad se javi policitemija vera, koštana srž stvara previše crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili previše belih krvnih zrnaca (leukocita) i krvnih pločica (trombocita), izazivajući tako zgušnjavanje krvi.

Kod većine osoba kod kojih se razvila policitemija vera ne postoji porodična istorija oboljenja, ali u nekim slučajevima, moguće je da postoji više od jednog člana porodice koji ima ovaj oblik raka krvi.

Prema Udruženju za leukemiju i limfom, policitemija vera je prisutnija kod Jevreja poreklom iz istočne Evrope, nego kod stanovnika Azije i drugih Evropljana. Kada se u obzir uzmu sve rase i etničke grupe, udruženje je došlo do procene da se policitemija vera javlja 2,8 na 100.000 muškaraca i 1,3 na 100.000 žena.

Valednstromova makroglobulinemija je redak oblik ne–Hočkinovog limfoma, kod koga se stvaraju velike količine proteina makroglobulina.

Kod nekih osoba sa Valdenstromovom makroglobulinemijom, kada kancerogene B ćelije proizvode previše ovog proteina, krv postaje izuzetno gusta, što može da dovede do formiranja tromba.

Prema Američkom udruženju za kancer, u SAD se godišnje dijagnostikuje samo 1000 – 1500 novih slučajeva Valednstromove makroglobulinemije.

Lupus

Sistemski eritemski lupus, ili samo lupus, zapaljensko je oboljenje koje nastaje kada imuni sistem napada zdravo tkivo jer ga prepoznaje kao obolelo. Prema Američkoj fondaciji za lupus, oko 1,5 miliona Amerikanaca živi sa nekim oblikom lupusa, a oboljenje pogađa bar 5 miliona ljudi širom sveta.

Brojni faktori doprinose zgušnjavanju krvi kod lupusa, mada se smatra da je autoimuna upala glavni krivac za prokoagulantnu aktivnost. Prokoagulanti su supstance koje stimulišu proteine uključene u proces zgrušavanja krvi.

Faktor V Lajden

Faktor V Lajden je genska mutacija koagulacionog kaskadnog faktora V. Ova mutacija povećava rizik za formiranje tromba, naročito u dubokim venama.

Dodatni rizik za formiranje ugrušaka leži u tome što je faktor V Lajden otporan na deaktivaciju proteinom koji se zove aktivirani protein C, a koji drži pod kontrolom normalnu aktivnost faktora V.

Posledica je prekomerna aktivnost faktora V, sa trombima koji prevazilaze normalni nivo i zgusnutom krvlju kao posledicom.

Nedostatak proteina C i S

Nasledni oblici ovih nedostataka su retki, međutim, osobe sa nedostatkom proteina C i S doživotno su izložene većem riziku od formiranja tromba, a neki imaju trombe i u mlađem uzrastu.

Mutacija protrombinskog gena 20210A

Osobe sa ovim genskim poremećajem imaju previše proteina za zgrušavanje krvi koji se zove faktor II, ili protrombin. Protrombin je jedan od faktora koji omogućavaju pravilno zgrušavanje krvi, međutim, kada ima previše protrombina usled mutacije, postoji i veći rizik za formiranje tromba.

Gusta krv sama po sebi ne izaziva zdravstvene probleme, međutim, neka oboljenja koja dovode do zgušnjavanja krvi mogu ozbiljno da utiču na život pacijenta.

Osobe koje imaju gustu krv izložene su većem riziku od formiranja tromba u arterijama i venama. Svako ko misli da ima tromb, trebalo bi odmah da traži medicinsku pomoć.

Svako ko ima porodičnu istoriju guste krvi ili poremećaja zgrušavanja krvi, trebalo bi da razgovara sa lekarom o mogućim rizicima i komplikacijama.

Lekovi i promena načina života mogu da pomognu kod ljudi koji imaju poremećaj guste krvi, a i da smanje rizik od formiranja tromba i drugih mogućih problema.

loading...

loading...
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/11/gusta-krv-kod-beba.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2017/11/gusta-krv-kod-beba-150x150.jpgadminZdravljeSve što bi trebalo da znate o gustoj krvi Gusta krv, ili hiperkoagulabilnost, je oboljenje kod koga je krv gušća i lepljivija nego što je to uobičajeno. Kada neko ima hiperkoagulabilnost, to znači da je takva osoba sklona pojačanom zgrušavanju krvi. Ovo oboljenje kod ljudi je posledica abnormalnog procesa zgrušavanja...