menopauzaJedna od najčešćih predrasuda o menopauzi vezana je za procenu u kojem životnom dobu ona nastupa. Većina žena misli da simptomi, poput valunga i naglih promena raspoloženja, počinju da se javljaju u 50. godini života. Međutim, istina je da većina ovih problema nestaje nadomak pete decenije. Čak se i termin “menopauza” (koji znači “kada menstruacija potpuno prestane”) pogrešno koristi za opis godina koje prate neprijatni simptomi, pa sve do trenutka kada menopauza zaista nastupi. I, da li ovaj period mora da bude pravi hormonski pakao za svaku ženu? Na hiljade pripadnica lepšeg pola pati od valunga i primećuje pad libida, ali nemali je broj žena koje osete tek nekoliko simptoma ili nijedan. Zbog svega toga, odlučili smo da razdvojimo činjenice od predrasuda koje često prate ovo specifično razdoblje u životu svake žene.

Pad libida

U brakovima sredovečnih ljudi strast jenjava, a žena to često povezuju sa menopauzom. Ipak, to ne mora uvek da bude tačno. Istina je da u tim godinama nivo estrogena pada, dok drugi hormoni rade “prekovremeno” da bi izazvali ovulaciju, što, sve zajedno, izaziva smanjenje seksualne želje i suvoću “tamo dole”. Ali, nemojte da smetnete s uma da i tinejdžerke i novopečene majke – u oba slučaja zbog izraženih hormonalnih promena – takođe gube seksualnu želju. To
znači da promene libida nisu vezane isključivo za menopauzu i velike su šanse da se radi samo o trenutnom problemu.

Povećanje telesne mase

Reč jeo čvrstom, ali u najvećem broju slučajeva, pogrešnom uverenju. Jednostavno rečeno, menopauza ne izaziva povećanje telesne mase! Jedini način (još uvek!) da se ugojite jeste da više jedete i manje se krećete. Problem je u tome što se metabolizam posle 40. godine života usporava, pa vam je tokom dana potreban manji broj kalorija (oko 250 kcal manje). “Srežite” ih na račun kvantiteta (veličina porcija i užina), a kvalitet zadržite. Takođe, u ovom
životnom dobu povećava se potrba za fizičkom aktivnošću. To ne znači da treba da provodite više vremena na rekreaciji, već da pojačate režim vežbi. Na primer, dižite tegove i preplivajte veće rastojanje za kraće vreme i nemojte da propušta nijedan trening. Budite odlučni da održite vitku liniju i mladalački izgled i – uspećete. Osim toga merite se jednom nedeljno, jer je to jedini način da saznate da li se gojite ili ne.

Gubitak memoriji

Žene u menopauzi često se žale “blokadu” mozga i na to da zaboravljaju važne informacije. U našem mozgu smešteni su brojni receptori estrogena, ali zbog pada nivoa ovog hormona oni se često ne “uključuju”. Takođe, menopauza je stresan period, a stres može da prouzrokuje zaboravnost jer mozak selektivno odabira informacije – po važnosti i prioritetu. Noćno preznojavanje takođe može da poremeti normalan san, a nedostatak kvalitetnog odmora tokom noći ide “ruku pod ruku” sa lošim pamćenjem. Dakle, prvo što treba da uradite jeste da smanjite nivo stresa i da se dovoljno odmarate (vežbe joge idealne su za to). Slaba i neodgovarajuća ishrana takođe može da bude uzrok loše memorije zbog nedostatka
osnovnih hranljivih materija neophodnih za optimalnu funkciju mozga. Zato, uzimajte pet obroka dnevno (tri glavna i dve užine) koji treba da sadrže namirnice iz najvažnijih kategorija (posni proteini, korisne masti i ugljeni hidrati). Konačno, trenirajte svoj mozak rešavanjem ukrštenica ili društvenim igrama koje stimulišu rad mozga.

Valunzi

Mislite da je značajan porast temperature vašeg tela normalna pojava? E, pa nije! Naučnici kažu da su žene koje provode radno vreme sedeći za kancelarijskim stolom sklonije intenzivnim valunzima nego one koje se redovno bave fizičkom aktivnošću. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje da se simptomi menopauze ublažavaju odmah posle aerobnog treninga. Dakle, ako želite da se izborite sa “unutrašnjom vrućinom”, bolje je da obujete patike i izađete napolje, nego, da snižavate temperaturu na klima-uređaju. Što se tiče noćnih valunga i preznojavanja, temperaturu u stanu održavajte na 19 stepeni Celzijusa i koristite tanje, pamučne pokrivače. Izbegavajte alkohol i cigarete jer povećavaju učestalost valunga.

Bolovi u zglobovima

Variranje nivoa estrogena može da se odrazi i na stanje zglobova. Novija istraživanja pokazuju da nizak nivo estrogena može čak da uzrokuje upalni proces, što za.posledicu ima bolove u zglobovima. Međutim, “hormonske bitke” nisu ograničene samo na period menopauze. Trudnice takođe osećaju promene u zglobovima, kao direktnu posledicu hormonskog disbalansa, kao i tinejdžeri u fazi intenzivnog rasta. Osim dodataka ishrani koji ublažavaju opšte simptome menopauze, potrebno je uzimati i preparate na bazi omega-3 masnih kiselina. Studije pokazuju da ova materija deluje antiinflamatorno.

Nesanica

Mnoge žene tokom menopauze nemaju problema sa spavanjem, ali ako ne spadate u ovu kategoriju, postoji efikasan način da se izborite sa nesanicom. Pre svega, obezbedite neophodne uslove: eliminišite sve izvore zvuka (buke) i snizite temperaturu u prostoriji na 18-20 stepeni Celzijusa. Takođe, odredite vreme za odlazak u postelju i buđenje, i nemojte da menjate tu naviku. Naravno, treba da izbegavate alkohol i intenzivne fizičke aktivnosti pet do šest sati pre počinka, a popodne nemojte da pijete kafu ili druge napitke koji sadrže kofein. Sat vremena pre odlaska na spavanje pojedite lakšu, proteinsku užinu. Proteini životinjskog porekla sadrže aminokiselinu triptofan koja utiče na podizanje nivoa serotonina i pomaže da se opustite.

Promene raspoloženja

Stalne promene nivoa hormona definitivno se odražavaju i na mentalno stanje ukoliko nastane poremećaj nivoa serotonina (hormona sreće) u mozgu. Ipak, loše raspoloženje nije isključivo posledica hormonskog statusa. Velike količine šećera i ugljenih hidrata u ishrani takođe mogu da pogoršaju stanje jer izazivaju nagle padove i skokove nivoa glukoze u krvi. Zato je neophodno korigovati ishranu i uzimati više voća, povrća, integralnih žitarica i posnih proteina.

Menopauza i klimaks kakva je razlika

Izjednačavanje značenja ova dva termina još je jedna od, uslovno rečeno, predrasuda vezanih za specifični period u životu svake žene. KLIMAKS je period postepenog pada reproduktivnih sposobnosti (pre svega, funkcije jajnika), koji započinje oko 45. godine a traje do 60. godine života. Ali, klimakterične promene dešavaju se, osim u reproduktivnim organima, i u mnogim drugim tkivima i sistemima. MENOPAUZA – prekid menstruacije – samo je jedan događaj u tom procesu. Obično se odvija postepeno (česti izostanci menstruacije i promene njenog izgleda i trajanja) i najčešće se završava za dve godine. Normalno je da se menopauza javi od 35. do 60. godine života, a u najvećem broju slučajeva oko 47. godine.

------
loading...
 
loading...
--
http://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/menopauza.jpghttp://sanportal.info/wp-content/uploads/2014/08/menopauza-300x237.jpgadminDuh i teloJedna od najčešćih predrasuda o menopauzi vezana je za procenu u kojem životnom dobu ona nastupa. Većina žena misli da simptomi, poput valunga i naglih promena raspoloženja, počinju da se javljaju u 50. godini života. Međutim, istina je da većina ovih problema nestaje nadomak pete decenije. Čak se i...